Сутра је Духовски уторак: Вјерници треба да испоштују ове обичаје

Духови се славе педесетог дана по Васкрсу и десетог дана по Спасовдану, а празновање траје три дана. Сваки од њих има посебан значај, док Духовски уторак симболично заокружује празник посвећен силаску Светог Духа на апостоле и почетку ширења хришћанске вјере.

Здравље

Ове намирнице изазивају скупљање вишка течности у тијелу: Избјегавајте их

Шта представља Духовски уторак?

Према хришћанском учењу, празник Духова обиљежава догађај када је Свети Дух сишао на апостоле и дао им снагу, мудрост и дар да проповиједају Јеванђеље широм свијета.

Иако је први дан празника најсвечанији, и Духовски уторак заузима важно мјесто у народној и црквеној традицији. Вјерници га проводе у молитви, миру и захвалности, сјећајући се значаја духовне обнове и заједништва.

Обичаји који се поштују током Духова

Један од најпрепознатљивијих обичаја везаних за Духове јесте украшавање храмова зеленилом. Подови цркава посипају се свјеже покошеном травом, док се уз зидове постављају гранчице липе или другог дрвећа.

Свијет

УЗНЕМИРУЈУЋИ СНИМАК: Ајкула откинула ногу дјечку у Бразилу - спасиоце молио само ово

Овај обичај симболизује нови живот, плодност и силазак благодати Светог Духа на људе.

Током богослужења вјерници често плету вјенчиће од траве, које потом носе својим домовима. Вјенчићи се најчешће остављају поред икона, кандила или на другим мјестима у кући као симбол Божјег благослова.

У новије вријеме многи их чувају и у аутомобилима, торбама или новчаницима, вјерујући да доносе заштиту, срећу и напредак.

Друштво

Љекари породичне медицине "завезаних руку“: Ограничења у прописивању лијекова стварају притисак

Обичаји и вјеровања

У народном предању Духовски дани сматрају се периодом појачане духовне енергије, због чега многи вјерници управо тада посјећују манастире и светиње, тражећи духовни мир, опроштај гријехова и благослов за себе и своју породицу.

Са овим празником повезана су и бројна стара вјеровања. Једно од најпознатијих каже да на Духовски уторак није добро пењати се на дрвеће, јер се према народном предању тада не би смјели узнемиравати духови који бораве међу људима.

Сцена

Драма пред Сенидин концерт: Опкољена дворана

Иако се оваква вјеровања не налазе у званичном учењу Цркве, она су вековима дио народног насљеђа и обичаја који се преносе с кољена на кољено.

(Она.рс)