
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Православни вјерници у октобру 2026. године обиљежавају 7 крсних слава. Крсне славе обиљежавају само Срби и представљају спој духовности, породичног насљеђа и културног богатства.
Током октобра, вјерници славе 7 крсних слава, а за сваку од њих везују се посебни обичаји.

Ауто-мото
Како ријешити проблем замагљених стакала у аутомобилу?
Празник је посвећен Зачећу Светог Јована Претече и Крститеља, једном од најпоштованијих светитеља у хришћанству.
Свети Јован био је син свештеника Захарије и праведне Јелисавете. Према Јеванђељу, његово рођење било је најављено као посебан догађај, јер је Јован имао да припреми народ за долазак Христа. Његов живот био је испуњен молитвом, подвигом и проповједањем. Живио је скромно у пустињи, позивајући људе на покајање и духовну обнову.
Као Претеча, односно онај који претходи Христу, Јован је припремао народ за долазак Спаситеља. Крстио је људе у ријеци Јордан, а међу онима које је крстио био је и сам Исус Христос.
Празник Зачећа Светог Јована подсјећа вјернике на почетак живота човјека који је имао једну од најважнијих улога у новозаветној историји.
Вјерници га најчешће проводе у молитви и миру, а домаћини који славе Светог Јована као крсну славу припремају славски колач, жито и вино и окупљају породицу. У народу се овај дан везује и за поштовање Светог Јована као заштитника и проповједника покајања.

Република Српска
МУП Српске издао важно обавјештење за грађане
Михољдан је посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику, великом светитељу који је живот посветио молитви, посту и служењу Богу.
Свети Киријак рођен је у Коринту, а још као млад одлучио је да напусти световни живот и посвети се духовном подвигу. Живио је као монах и подвижник, повлачећи се у самоћу и пустињу. Због своје вјере, истрајности и скромности постао је примјер многим хришћанима.
У српском народу Михољдан је вијековима обавијен посебним народним обичајима и вјеровањима. Често се каже да тада наступа својеврсна "мала јесен", односно кратко и топлије раздобље након првих јесењих захлађења.
Покров Пресвете Богородице један је од великих Богородичиних празника.
Празник је повезан са догађајем који се, према црквеном предању, догодио у цариградској Влахернској цркви. Током молитве, Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније видјели су Пресвету Богородицу како се моли за хришћански народ. Она је раширила свој омофор - покров - изнад окупљених вјерника, као знак заштите и молитвеног заступништва.

Зато је Покров постао симбол заштите, утјехе и мајчинске бриге.
У српском народу овај празник има посебно мјесто. Вјерује се да Пресвета Богородица својим покровом штити домове, породице и све оне који јој се са вјером обраћају. Многе жене овај дан посебно поштују и проводе га у молитви и захвалности.
Свети апостол Тома један је од дванаесторице Христових апостола. У народу је познат као "Невјерни Тома", али ова ознака често не говори цијелу причу о његовој вјери.
Након Христовог васкрсења, Тома није био присутан када се Христос први пут јавио осталим апостолима. Када су му рекли да су видејли Господа, Тома је изразио сумњу. Међутим, када му се Христос потом јавио и показао своје ране, Тома је повјеровао и изговорио једно од најпознатијих признања вјере: "Господ мој и Бог мој!"
Свети Тома је, према црквеном предању, проповједао хришћанство далеко од Јерусалима, стигавши све до Индије, гдје је основао хришћанске заједнице.

Регион
Несвакидашња незгода у Словенији: Жена због вјеверице завршила у болници
Томиндан се у српским домовима обиљежава као крсна слава. Као и код других слава, у средишту празника нису само трпеза и окупљање, већ молитва, захвалност и сјећање на светитеља заштитника.
Свети Сергије и Вакхо били су римски војни заповједници и хришћани који су страдали због своје вјере у вријеме прогона хришћана.
Према црквеном предању, били су блиски пријатељи и заједно су служили у римској војсци. Када је откривено да су хришћани, били су изложени мучењу и страдању. Свети Сергије и Свети Вакхо остали су вјерни својој вјери до краја живота.
У појединим крајевима постоје народна вјеровања да је овај празник повезан са промјеном времена и припремама за зиму. Као и код других слава, најважнији дио обичаја јесте молитва и окупљање породице и пријатеља.
Света Петка, односно Преподобна мати Параскева, једна је од највољенијих и најпоштованијих светитељки међу православним Србима.

Рођена је у Епивату, недалеко од Цариграда, у побожној хришћанској породици. Још од младости одлучила је да свој живот посвети Богу. Након смрти родитеља напустила је световни живот и отишла у пустињу, гдје је живјела у молитви, посту и подвигу.
Пред крај живота вратила се у свој родни крај, гдје је и преминула. Њене мошти касније су преношене на различита мјеста, а данас се налазе у Јашију у Румунији.
У српском народу Света Петка заузима посебно мјесто. Поштују је нарочито жене, а многе породице управо њу славе као своју крсну славу.
За Свету Петку везани су бројни обичаји и вјеровања.
На Свету Петку многи вјерници одлазе у цркве и манастире посвећене овој светитељки, пале свијеће и моле се за здравље, мир и заштиту породице. Посебно су поштовани извори и мјеста која се повезују са Светом Петком, гдје људи долазе да се помоле и узму освећену воду. У народној традицији овај дан се сматра празником који посебно поштују жене, па се често избјегавају тежи кућни и физички послови.

Здравље
Не игноришите ове промjене на лицу: Могу бити знак упозорења за инфаркт и шлог
Свети Лука био је један од четворице јеванђелиста и сарадник апостола Павла. Био је љекар и образован човјек, а према црквеном предању, управо је он написао Јеванђеље по Луки и Дјела апостолска.
Његово Јеванђеље посебно истиче милост, љубав и бригу према човјеку. Свети Лука је према предању био и први хришћански иконописац, па се сматра заштитником иконописа и умјетности.
У српском народу његов празник познат је као Лучиндан и једна је од честих крсних слава.
За овај дан везују се различити народни обичаји, али је суштина празника, као и код свих крсних слава, у молитви, захвалности и чувању породичне традиције.

Пошто се Свети Лука сматра заштитником љекара и иконописаца, његов празник посебно поштују људи који се баве медицином, умјетношћу и иконописом.
(Курир)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
Најчитаније
11
04
11
01
11
00
10
56
10
47
Тренутно на програму