Колико новца је најпаметније да увијек имамо у штеку?

Суштина је у томе да ми управљамо новцем, а не обрнуто. Финансијски стручњак Душан Узелац наглашава да би свака особа требало да има финансијску резерву довољну за покривање трошкова живота у трајању од два до пет мјесеци, у случају непредвиђених ситуација.

- Таква сигурносна мрежа пружа слободу, омогућава да промјените посао, избјегнете задуживање или једноставно сачувате мир уколико дође до кризе. Штедња није ограничење, већ ослобођење. Она вас штити од финансијских стресова и даје вам могућност да сами бирате свој ритам живота. На примјер, ако имате стамбени кредит, штедња вам може помоћи да без страха промените посао и избјегнете финансијски притисак док не пронађете нови извор прихода - објашњава Узелац.

Свијет

Земљотрес 6,2 степена Рихтерове скале погодио Индонезију

- Инфлација и раст цијена постепено умањују куповну моћ новца, па је важно да штедња не стоји неискоришћена, већ да се пласира у инвестиције које чувају њену вриједност - додаје он.

Препорука је да дио штедње увијек буде доступан за хитне ситуације, док се остатак уложи у виду инвестиција које могу донијети принос и заштитити новац од инфлације.

Гдје и како улагати?

Узелац истиче да су инвестиције лична ствар, неко верује банкама, неко улаже у злато, други у некретнине, берзу или инвестиционе фондове. Ниво сигурности, каже, зависи од тога колико је особа спремна да прихвати ризик.

- Најсигурнија инвестиција је она коју разумијете. Ако вас улагање чини нервозним или не спавате мирно због њега, то није права опција за вас. Као што вожњу чамцем другачије доживљава пливач и непливач, тако и свако другачије доживљава ризик. Најбоље је када имате осјећај контроле над својим новцем. Бизнис је најисплативији вид улагања, али пошто нису сви предузетници, логично је новац повјерити онима који јесу банкама, фондовима или пројектима који стварају профит - објашњава стручњак.

Страх од инвестирања

Иако многи грађани зазиру од улагања, инвестирање не мора бити опасно ни непредвидиво. Данас су доступни различити облици улагања, од инвестиционих фондова и берзе, до колективних пројеката у области некретнина и производње.

- Такви модели све су популарнији и код нас. На примјер, пројекат Инвестирам на квадрат омогућава грађанима да уложе у један, неколико квадрата или цијели стан. У оквиру тог пројекта око 500 људи заједнички финансира изградњу стамбене зграде и касније дели профит. То је облик колективног инвестирања који постаје све заступљенији - наводи Узелац.

Друштво

Саво Минић понудио помоћ Тузли

Традиционална Недјеља штедње, која се обиљежава крајем октобра, некада је била време када су банке нудиле високе камате и привлачне понуде. Данас то више није случај, период високих камата је иза нас, а банке више немају потребу да се боре за депозите клијената.

- Ако камата на штедњу не може да прати инфлацију, ви заправо не напредујете, само стојите у месту. Банка може бити опција само ако не знате гдје да усмјерите новац - каже Узелац.

У Србији су тренутно динарске штедње нешто исплативије јер нуде више камате и ослобођене су пореза. На примјер, на штедњу од 100.000 динара можете годишње зарадити око 4.000 динара без опорезивања. Код девизне штедње, ситуација је другачија, ако положите 1.000 евра, банка ће вам за годину дана исплатити око 40 евра камате, али ће се на тај износ обрачунати порез од 15%.

(мондо)