Полиција дневно реагује 5-10 пута због ментално растројених комшија

Сплитска полиција свакодневно поступа према особама које у растројеном стању нарушавају јавни ред и мир или су починиле породично насиље, односно друго кривично дјело. По пријавама грађана реагује и у случајевима када није почињен прекршај или кривично дјело из њене надлежности — најчешће се ради о сакупљању отпада у стану, неконтролисаном пуштању воде, буци и сличним ситуацијама.

Понављана поступања

„Сваког дана на подручју жупаније имамо између пет и десет оваквих интервенција, укључујући и пружање помоћи радницима Хитне медицинске помоћи приликом присилног одвођења у болницу.

У већини случајева ради се о истим особама с менталним обољењима према којима смо већ више пута поступали. Процјењујемо да само на подручју Сплита живи најмање тридесетак таквих хроничних случајева, због којих су људи из њихове непосредне околине узнемирени“, каже начелник ПУ сплитско-далматинске Марко Срдаревић.

У полицији истичу да су забринути јер, по њиховом мишљењу, не постоји довољно развијен систем који би континуирано бринуо о особама с душевним сметњама, посебно о онима које живе саме и не узимају прописану терапију, па доспијевају у стање растројености због којег их полиција мора одвести у болницу.

Присилно лијечење

Ако љекари процјене да особа није опасна за себе или друге, или је терапијом брзо стабилизују, често буде отпуштена. Према оцјени полиције, судови и здравствене установе релативно ријетко одређују присилно лијечење.

Према Закону о заштити особа с душевним сметњама, када полиција доведе особу у амбуланту хитног психијатријског пријема, а психијатар утврди разлог за болничко лијечење, потребан је информисани пристанак пацијента.

Ако пацијент одбије пристанак, а постоје медицинске индикације за присилну хоспитализацију, може бити задржан најдуже 48 сати. У том року психијатри одлучују хоће ли особу отпустити или суду упутити приједлог за доношење рјешења о присилној хоспитализацији.

Најоптерећенија психијатрија у држави

Предстојник Клинике за психијатрију КБЦ Сплит Трпимир Главина изјавио је да је прошле године било око 1.300 хоспитализација, од чега 58 присилних.

Регион

Нестао планинар у Црној Гори, траје потрага

Клиника располаже са 80 кревета, укључујући седам за дуготрајно лијечење. По броју постеља највећа је у Хрватској и једина болничка психијатријска установа на том подручју. Попуњеност капацитета посљедњих мјесеци износи између 90 и 100 одсто, због чега је међу најоптерећенијима у земљи.

Једне године имали су 1.500 хоспитализованих пацијената, од чега је хиљаду доведено у пратњи полиције. Годишње кроз психијатријске амбуланте прође око 65.000 пацијената. У болницу Угљан прошле године упућено је 25 пацијената, а у Психијатријску болницу Раб 315.

Ограничење пословне способности

Када се станари обрате Заводу за социјални рад због проблема са сусједом, најприје се процјењује постоје ли законски услови за поступање.

Економија

Од продаје производа пољопривреде, шумарства и рибарства скоро 130 милиона КМ

Ограничење пословне способности одређује се само ако особа, због душевних сметњи или других разлога, није у стању бринути се о својим правима и интересима и ако се заштита не може постићи блажим мјерама. Поступак се спроводи уз строго поштовање права и достојанства особе.

У случајевима непосредне опасности за живот или сигурност примјењују се одредбе закона из подручја заштите особа с душевним сметњама, што је у надлежности здравствених установа и суда. Грађанима се савјетује да сваку непосредну пријетњу или насилно понашање без одлагања пријаве полицији.

Хроника

Запримљене двије пријаве против серијског предатора из Тешња

На Општинском суду у Сплиту наводе да се у поступку лишења пословне способности најприје спроводи вјештачење од стране медицинског стручњака, након чега се особа саслушава. Ако суд донесе одлуку о лишењу, одређује које радње особа више не може самостално предузимати, а Хрватски завод за социјални рад именује старатеља.

Према подацима Жупанијског суда, током 2025. године у току је било 115 предмета: донесено је 56 рјешења о присилном смјештају, 11 о лијечењу на слободи, 42 о упућивању у психијатријску установу ради присилног смјештаја, четири о продужењу присилног смјештаја, једно о обустави поступка и једна службена биљешка.

Обим проблема

Према подацима ресорног министарства, у Хрватској је под старатељством око 18.000 одраслих особа. Од тога је између 8.300 и 8.500 потпуно лишено пословне способности, а 4.300 до 4.500 дјелимично.

Свијет

Терористички напад у Украјини

У Регистру особа с инвалидитетом из септембра 2024. године евидентирано је 156.228 особа с менталним оштећењима, 33.366 с интелектуалним оштећењима и 6.125 особа са дијагнозама из спектра аутизма.

Преваленција менталних поремећаја, и глобално и у Хрватској, износи око 10 одсто. Иако у укупном броју болничких лијечења учествују са око шест одсто, ментални поремећаји су на првом мјесту по дужини хоспитализације.

Стручњаци упозоравају да то указује на недовољно развијене механизме раног препознавања и лијечења на примарном нивоу здравствене заштите. Правовремено препознавање ризика, адекватна терапија и организована подршка у заједници могли би значајно смањити потребу за хоспитализацијом, повећати изгледе за опоравак и умањити стопу инвалидитета.

Због тога се наглашава потреба за развојем облика бриге у заједници, јачањем примарне здравствене заштите, мултидисциплинарним приступом и интерсекторском сарадњом како би помоћ била доступнија и изван болничког система.

(Индекс)