Израелски новинар одушевљен Српском: Неоткривена европска оаза

У тексту под насловом "Није индустријска трака за туристе: Европска дестинација коју посјетиоци још нису преплавили", Булштајн описује Републику Српску као једну од најзанимљивијих, али још увијек мање познатих дестинација за израелске путнике на Балкану.

Наводи да је ријеч о простору изузетне разноликости: од ријека између планина, прашума и историјских градића, до манастира, мјеста културне баштине, стаза у природи, скијалишта, бања и богате балканске кухиње.

Посебно истиче чињеницу да Република Српска још није преплављена туристима.

"Управо чињеница да још увијек није преплављена туристима даје јој чар коју је тешко наћи у познатијим европским дестинацијама", пише Булштајн.

Овдје правите сопствена открића

Израелски новинар посебно описује природне љепоте Републике Српске.

"Ово је регија у којој се Динарске планине спуштају у ријечне долине, а вода прати путника на готово свакој рути", наводи он.

Како истиче, Дрина, Врбас, Тара и Уна стварају кањоне, водопаде, језера и шуме, нудећи бројне могућности онима који траже одмор у природи, а не само обилазак градова.

Посебно мјесто у његовом тексту заузима рафтинг.

"Ријеке Републике Српске су рај за љубитеље рафтинга, али и одлична прилика за оне који још нису пробали ово водено уживање да га искусе по први пут", пише Булштајн.

Говорећи о туристичком потенцијалу Републике Српске, он наглашава да је ријеч о дестинацији која није "унапријед припремљена" за туристе.

"Овдје нема масовног туризма попут оног у Паризу, Риму или Прагу, и понекад је управо то разлог за долазак", наводи израелски новинар и додаје:

"Можете се возити планинским путем, застати поред ријеке, свратити у мало село, сјести у локални кафић или открити манастир који се налази далеко од уобичајених туристичких рута. Осјећај је као да правите сопствена открића."

Срби и Јевреји су браћа

Посебно поглавље посвећено је односу који је Булштајн током путовања, како наводи, осјетио према Израелу и Израелцима.

"Током свог путовања више пута сам наишао на симпатије према Израелу и радозналост према Израелцима", пише он.

Наводи да је та атмосфера посебно дошла до изражаја у разговорима са локалним становништвом, те да је у неким случајевима добио и директне изразе наклоности према Израелу и јеврејском народу.

Посебно издваја ријечи водича за рафтинг којег је упознао на Врбасу:

"Срби и Јевреји су браћа, и ми се дивимо држави Израел."

Булштајн након те изјаве додаје:

"Признаћете да нема бољег зачина од овог да употпуни балкански специјалитет звани Република Српска."

Гдје дјелује као да је вријеме стало

Један од врхунаца путовања за Булштајна била је посјета Националном парку Сутјеска.

Описује га као једно од најимпресивнијих природних подручја у Босни и Херцеговини, које се простире на више од 17.000 хектара и обухвата високе планине, шуме, пашњаке и планинска језера.

Посебно издваја Маглић, који са 2.386 метара надморске висине представља највиши врх у Босни и Херцеговини.

Али, како пише, "круна Сутјеске" је Перућица, једна од посљедњих очуваних прашума у Европи.

"Стабла стара стотинама година, стрме падине, густа вегетација и потоци стварају готово нестваран осјећај", пише Булштајн.

Перућицу описује као једно од мјеста "гдје дјелује као да је вријеме стало".

У тексту издваја и Зеленгорска језера, позната као "горске очи", описујући их као чиста глацијална језера окружена врховима и зеленим пространствима.

Вишеград – спој пејзажа, књижевности и историје

Булштајн Вишеград описује као „скоро савршен спој пејзажа, књижевности и историје“.

Посебно издваја чувени мост са 11 лукова из 16. вијека, који је пројектовао османски архитекта Мимар Синан и који је уврштен на УНЕСКО-ву листу свјетске баштине.

Пише и о Андрићграду, културном и туристичком комплексу изграђеном на иницијативу редитеља Емира Кустурице, инспирисаном дјелом Иве Андрића.

"Мјесто пружа посјетиоцу потпуно другачије искуство од традиционалног музеја: историја овдје постаје простор којим можете шетати, у њему сједити и доживјети га", наводи Булштајн.

Бањалука – град који није туристичка замка

Бањалуку описује као највећи урбани центар и де факто престоницу Републике Српске.

Град на Врбасу, како наводи, нуди мјешавину градских улица, паркова, кафића, ресторана и историјских локалитета.

"Може послужити као удобна база за излете на сјеверу и у центру регије, а истовремено пружити путнику доживљај балканског града који се не чини као туристичка замка", пише израелски новинар.

У тексту посебно издваја Фудбалски клуб Борац и атмосферу која у Бањалуци влада око клуба.

Наводи да је Борац шампион Босне и Херцеговине у сезони 2025/26. и понос многих становника града.

"Ту љубав нећете промашити чак и ако не одете на стадион, јер је Бањалука пуна графита и мурала који са свих страна величају Борац", пише Булштајн.

Посебно мјесто у његовом тексту има и тврђава Кастел, чији коријени, како наводи, сежу у римско доба.

Требиње – медитерански утицај

На крају путовања Булштајн стиже у Требиње, град у којем се, како пише, јасно осјећа медитерански утицај.

Требиње се налази у подножју Леотара, у близини Дубровника, Котора и Мостара, а одликују га блага клима и велики број сунчаних дана.

"Стара платана, историјске грађевине, кафићи, локална пијаца и ријека Требишњица стварају опуштену атмосферу која на неким мјестима подсјећа на јадранску обалу", пише Булштајн.

Издваја и комплекс Херцеговачка Грачаница на брду Црквина, одакле се пружа поглед на Требиње и околину.

"Ведрог дана можете разумјети колико је град близак медитеранском свијету", наводи он, додајући да виногради који окружују ово подручје додатно употпуњују доживљај.

Кроз цијели путопис провлачи се иста оцјена Република Српска нуди разноврсност, природне љепоте и аутентичан доживљај, а њена велика предност је управо то што је туристи још нису преплавили.