Скандал у српској школи: Професорка прочитала саставе ђака, па остала без текста - одмах затражила помоћ

Како она тврди, након што је прегледала писмене саставе својих ђака, схватила је да сви имају исте или сличне радове, те да је након истраживања утврдила да иза свега стоји популарна алатка „Чет Џи-Пи-Ти“ коју су њени ученици масовно користили.

Бања Лука

Проширење капацитета продуженог боравка у пет бањалучких школа

Након што је своје ученике „ухватила“ на дјелу, односно, открила да су се служили недозвољеним средствима током теста, професорка је морала и јавно да се огласи, објасни шта је посриједи, али и упита своје колеге да ли су имали сличну ситуацију, али и ако нису, како би у истој поступили. Ово је написала тражећи помоћ:

„Поштовање, колеге. Имала сам јуче ситуацију. Наиме, имала сам писмени задатак. Прегледала сам писмене и примијетила да постоји бар 10 идентичних састава, а остатак су варијација на тему, али то је то... Провјерила сам и видјела да је преписано са ‘Чет Џи-Пи-Тија’.

Да ли сте имали такву ситуацију или ако нисте, како бисте поступили?

П. С. теме су биле у лаптопу који је колега заборавио у учионици. Претпостављам да су тада видјели. Хвала“, написала је поменута професорка на друштвеној мрежи Фејсбук у групи „Професори српског језика и књижевности“.

Наука и технологија

Пољска жели да забрани кориштење мобилних телефона у школама

А онда су испод њене објаве почели да се нижу коментари корисника заинтересованих за ову тему, од којих су неки сматрали како професорка ипак ђацима не може ништа, јер је много њених пропуста.

Поред оваквих било је и оних који сматрају да не треба предузимати никакве радикалне мјере, те да је најбоље само поновити писмени са другим темама.

Затим се јавио и један господин, чини се, колега горе поменуте професорке, а који каже да је коришћење вјештачке интелигенције данас учестала појава, али и да се рјешава врло једноставно.

„Колегинице, то је учестала појава и рјешава се врло једноставно тако што вам прије почетка израде писменог задатка ученици предају телефоне“, написао је он.

Директор Саковић: Подијелити свима јединице

Директор Прве економске школе у Београду, Милибор Саковић, говорио је за Телеграф.рс шта мисли о цјелокупном овом догађају, као и како би он поступио да сазна да су његови ђаци масовно користили вјештачку интелигенцију, односно, варали за вријеме теста.

Како је на почетку истакао, коришћење вјештачке интелигенције за израду школских задатака представља својеврсну врсту преваре у оцјењивању, а иако данас постоји мноштво алата, попут Мат Џи-Пи-Тија који без икаквих проблема рјешава математичке задатке, постоје и софтвери који могу открити да ли је неки рад генерисан или га је ученик урадио самостално.

Србија

Ученик напао школског друга сјекиром, нанио му повреде у предјелу груди: Огласила се директорица школе

„У својој школи до сада нисам имао таквих ситуација, осим једне сумње на конкурсу за Светосавску академију, али смо детаљном провјером утврдили да Чет Џи-Пи-Ти ипак није био коришћен. Ова ситуација коју је имала професорка српског језика додатно оправдава иницијативу за забрану мобилних телефона на часовима. Телефони више нису проблем само зато што ученицима одвлаче пажњу и ометају наставу, већ и због злоупотребе технологије. Високообразовне институције су ранијих година прибјегавале постављању Фарадејевог кавеза како би блокирале мреже током испита, мада је данас то много теже контролисати. Са појавом паметних наочара са камерама и минијатурних слушалица, преписивање је постало готово непримјетно ономе ко нема довољно искуства и сазнања о томе шта се све користи“, прича помало неутјешно директор Саковић.

У средњим школама је проблем, како прича, донекле мањи јер професори након годину дана већ добро познају капацитете својих ученика.

„Ако неко одједном драстично искочи из свог уобичајеног нивоа, увијек постоји могућност да је заиста научио, али и оправдана сумња да је преписивао. У таквим ситуацијама знање треба провјерити на адекватан начин који то може да утврди. То је пракса и на факултетима. Када се посумња у аутентичност неког рада, студент се позове да га усмено одбрани“, појашњава даље Саковић.

У конкретном случају професорке српског језика, гдје су сви ученици предали идентичне писмене саставе јер су очигледно користили исти програм Чет Џи-Пи-Ти, рјешење је, сматра саговорник, понављање задатка.

„Ако је ријеч о редовној настави, писменом задатку или контролној вјежби, свима бих подијелио јединице, јер се јасно види да су радови преписани. Према закону о оцјењивању рад би након тога морао да се понови, али уз много строже дежурство и обавезно остављање мобилних телефона ван учионице. Због тога снажно подржавам иницијативу Заштитника грађана да се забрани уношење мобилних телефона у школске зграде, што сам и сам предлагао још раније. Код нас је тешко увести било какву забрану, а да вас одмах не прогласе најгорим на свијету, али то је неопходан предуслов да се ствари промијене. Можда би тада дјеца поново почела да комуницирају. Данас имамо ситуацију да на екскурзијама сједе једни поред других и, умјесто да разговарају, они се дописују преко телефона. То је прилично тужна и опасна слика дигиталног свијета који је замијенио онај реални“, говори на крају директор Саковић.