Епстин наручио скривене камере за кућу на Флориди, сакрио их у кутији за марамице

Асистент је одговорио да планира да их сакрије у кутијама за марамице у кући. Имејлови су дио милиона докумената које је Министарство правде САД (DoJ) објавило прошлог мjесеца, пише SkyNews .

Камере скривене у кутијама за марамице

У имејлу од 5. фебруара 2014. године, Епштајн је написао сараднику: „Хајде да набавимо три скривене камере са детекцијом покрета, које снимају, хвала.“ Пет сати касније, добио је одговор: „Џефри, већ сам јуче купио двије камере са детекцијом покрета у продавници „Spy Store“ у Форт Лодердејлу, напунио их синоћ и тек учим каkо да их користим... Тренутно их инсталирам у кутије марамица „Kleenex“.

Свијет

Језива теорија о ријечи "упс", употребљавао је у посебним ситуацијама

Тим за податке и форензику Скај њуза прегледа више од хиљаду фрагментираних видео снимака које је објавило Министарство правде. Чини се да су многи од њих снимљени у Епстајновој канцеларији у његовом дому на Флориди.

Снимци из канцеларије

Један видео приказује мушкарца који личи на Епштајна како разговара са женама у соби. Други приказује жену како клечи поред њега. Скај њуз је саопштио да не може да потврди када је снимак са канцеларијске камере направљен.

Према полицијским документима, жртве су се плашиле да их тајно снимају. Ови имејлови и слике, који су анализирани, указују да је то заиста био случај. Све се дешава након што се америчка државна тужитељка Пам Бонди више пута сукобила са критичарима током дугог саслушања одбора почетком ове недjеље.

Критика Бонди

Бонди је у сриједу дала свој први свједочећи исказ под заклетвом откако су објављени Епштајнови досијеи, а саслушање се у једном тренутку претворило у свађу са демократама. Епштајнове преживеле жртве су је касније оптужиле за недостатак емпатије и човјечности, док критичари тврде да су, пошто нису сви документи објављени и многи су у великој мјери редиковани, неки моћни људи и даље заштићени.

Свијет

Бонди: Надам се да ће Гислен Максвел умријети у затвору

Бонди, која као шефица Министарства правде на крају надгледа објављивање досијеа, бранила је начин на који је процес спроведен и рекла да јој је „дубоко жао због свега кроз шта је свака жртва прошла, посебно због тог чудовишта“.

Међутим, она је одбила да преузме личну одговорност за почетне пропусте у заштити идентитета појединачних жртава у објављеним документима, рекавши да је особље, под притиском, учинило све што је могло.