Ирану пријети катастрофа, али не због Трампа

Земља се већ годинама суочава с озбиљном кризом проузрокованом дуготрајним сушама, смањењем количине падавина и неодрживим коришћењем ресурса воде.

Сукоб са Израелом додатно је повећао притисак на ионако исцрпљени систем након извјештаја о оштећењима постројења за десалинизацију, водоводних цијеви и друге цивилне инфраструктуре повезане са снабдијевањем водом.

Према подацима Свјетског института за ресурсе, Иран се налази међу земљама са највише проблема са водом јер троши више од 80 посто својих обновљивих залиха.

Како пише Ал Џазира , размјере кризе видљиви су чак и из свемира.

Један од најупечатљивијих примјера је језеро Урмиа на сјеверозападу земље, некада највеће слано језеро на Блиском истоку, пише Вечерњи.ба.

Деведесетих година прошлог вијека простирало се на готово 6.000 квадратних километара, док данас заузима мање од десет одсто своје некадашње површине.

Низ узастопних суша, интензивна пољопривредна производња, преусмјеравање ријечних токова и прекомјерно црпљење подземних вода претворили су велики дио језерског дна у голе слане равнице.

Више од 60 брана изграђених на ријекама које су храниле језеро додатно је смањило доток воде, док су растуће температуре убрзале испаравање.

Проблем није ограничен само на једно подручје. Стручњаци упозоравају да Иран већ деценијама троши знатно више воде него што природа успјева да обнови.

Пољопривреда највећи потрошач воде у Ирану

Процјењује се да је током 2025. године око 92 милиона становника потрошило приближно 100 милијарди кубних метара воде, што је готово 13 милијарди кубних метара више од количине коју земља може одрживо осигурати.

Свијет

Израел и Иран обуставили нападе: Трамп открио детаље

Највећи потрошач воде је пољопривреда, која користи чак 91 одсто укупних водних ресурса.

Домаћинства троше око седам одсто, а индустрија тек два одсто.

Међутим, велики дио воде губи се због застарјелих и неупотребљивих система наводњавања.

Иран је током посљедњих деценија изградио стотине великих и мањих брана како би осигурао воду, производио електричну енергију и ублажио посљедице суша.

Али, посљедњих година многе акумулације достигле су рекордно ниске нивое.

Посебно забрињава стање у околини Техерана. Сателитски снимци брана Лар, Латјан и Мамло показују драматичан пад нивоа воде, док растућа потражња и дуготрајна суша додатно оптерећују снабдијевање главног града.

Празне се иранска села

Недостатак воде све више утиче и на демографску слику земље.

Како бунари пресушују, а пољопривреда постаје неисплатива, становници напуштају рурална подручја и селе се у веће градове у потрази за сигурнијим изворима прихода.

Према ријечима потпредсједника Ирана за рурални развој Абдолкарима Хосеинзадеха, од приближно 69.000 села у земљи данас је настањено тек њих 38.000, док је више од 31.000 села потпуно напуштено.

Подаци државне компаније за водоснабдијевање и одвод додатно илуструју озбиљност ситуације.

Свијет

Ова држава почиње "сијати" облаке због суше

Око 27.000 села, у којима живи више од десет милиона људи, тренутно се суочава с несташицама воде, док више од 70 посто свих иранских села трпи неки облик кризе везане за воду.

За разлику од богатих заливских држава које велики дио питке воде добијају десалинизацијом мора, Иран из таквих постројења осигурава тек око три одсто својих потреба за водом.

Већина тих погона налази се уз јужну обалу Персијског залива, док унутрашњост земље, укључујући Техеран и главна пољопривредна подручја, и даље зависи о све оскуднијим природним изворима.