Развијају се нове технике напада: Војни удари одлазе у прошлост, уништење стиже ИЗНУТРА

Скленка, који је као бивши замјеник команданта за Индо-Пацифик (INDOPACOM) годинама непосредно пратио потезе Пекинга (Беијинг), одлучно одбацује укоријењене тврдње да је Кина тек “приближна” пријетња Сједињеним Америчким Државама. Према његовим ријечима, такво размишљање представља опасно самозаваравање, јер Кина данас равноправно парира САД-у у готово свим сегментима моћи и глобалног утицај, наводи портал Вор зон.

Визија Кине

Он наглашава да визија кинеског предсједника Си Ђинпинга не подразумијева само доминацију у азијском региону, већ темељну промјену свјетског поретка у којем би Кина заузела, како сматрају, своје “природно” мјесто на врху.

Свијет

Дмитријев: Америчке царине на аутомобиле фаталан ударац за ЕУ

Те амбиције за повратком статуса “Централног краљевства” из темеља мијењају перцепцију савременог ратовања. За америчке снаге то значи крај периода у којем су имале неупитну надмоћ.

Као примјер буђења из илузија, Скленка наводи актуелну операцију “Епски бијес” и сукоб с Ираном, који је разоткрио неугодну реалност: чак и држава средње војне снаге може нанијети огромну штету америчким базама и савезницима користећи асиметричне методе, попут масовне употребе дронова и балистичких пројектила.

Иран као експеримент

Иран је, како истиче, постао својеврсни експериментални примјер који показује како држава с ограниченим ресурсима може озбиљно угрозити технолошки надмоћнијег противника. То је натјерало америчке стратеге да базе – било на Блиском истоку или на територији САД-а – престану сматрати сигурним позадинским зонама.

Скленка инсистира да се војне базе морају трансформирати у активне борбене системе, третиране једнако озбиљно као јединице на првој линији. Данас су управо оне међу првим метама.

Бања Лука

Угледни кинески професор у Бањалуци: Европа је прошлост, САД је садашњост, а Кина будућност

Када се такве лекције примијене на могући сукоб с Кином, изазови постају готово незамисливи. За разлику од Ирана, Кина располаже огромном индустријском снагом која је већ годинама у стању сталне ратне спремности.

Њена производња бродова, челика, ријетких минерала и сателита надмашује остатак свијета, а бродограђевни капацитети, према појединим процјенама, чак су и до 230 пута већи од америчких.

Нуклеарне подморнице

Пекинг истовремено убрзано развија нуклеарне подморнице, шири нуклеарни арсенал те интензивно улаже у технологије засноване на вјештачкој интелигенцији и ројевима дронова, с циљем постизања потпуне технолошке доминације.

Свијет

Преживјели из Хирошиме позвао на укидање нуклеарног оружја

Скленка отворено признаје да се ниједан амерички војник до сада није суочио с противником који истовремено угрожава америчку надмоћ у свим доменима – копненом, поморском, свемирском и кибернетичком.

У таквим околностима, побједник неће нужно бити онај ко има најнапредније оружје, већ онај ко може дугорочно одржати и пројицирати своју силу упркос сталним и интензивним нападима.

Ни најсавременији системи неће имати вриједност уколико јединице буду онеспособљене већ унутар властитих база.

Најдраматичнија промјена, према Скленки, односи се на сам почетак будућих сукоба. Он сматра да први удар неће бити испаљен пројектилом у Јужном кинеском мору или Тајванском мореузу.

Свијет

Сенатор опет бриљира: Израел да се обрачуна са Хамасом као САД са Јапаном у Хирошими?

Умјесто тога, рат би могао започети на потпуно неочекиваним мјестима: кибернетичким нападима који обарају електричне мреже унутар САД-а, софистицираним кампањама дезинформација усмјереним на породице војника или ројевима дронова лансираних из возила паркираних тик уз војне објекте.

Осмишљени напади

Такви напади, осмишљени да изазову хаос и дезоријентацију, могли би имати стратешки једнако разоран учинак као и класични војни удари.

Зато Скленка закључује да ће се Америка убудуће морати борити првенствено за властите базе, а не само из њих, напуштајући застарјеле војне доктрине из осамдесетих и деведесетих година прошлог вијека, пише Вор Зон.