СЗО упозорава: До 2050. рак ће на неки начин погодити 92 одсто људи

Свјетска здравствена организација (СЗО) упозорила је да ће број обољелих од малигних болести широм свијета наставити да расте, наводи британски лист Гардијан, позивајући се на недавно објављен извјештај.

Према подацима из извјештаја, сваке године у свијету се региструје 20,6 милиона нових случајева рака, док 10 милиона људи умре од ове болести. Стручњаци СЗО процењују да би до 2050. године број новооболелих могао да порасте на готово 35 милиона.

Истовремено, процјењује се да ће рак на овај или онај начин погодити чак 92 одсто свјетске популације - било да ће људи сами обољети или ће се са болешћу суочити неко од њихових најближих. Ипак, могућности за дијагностику и лијечење неће бити једнако доступне свима.

"Годинама је прича о раку била прича о научном напретку, новим технологијама, новим терапијама и новој нади. То јесте тачно и важно је о томе говорити, али то није цијела прича", изјавио је руководилац тима СЗО за борбу против малигних болести.

Наука и технологија

Ново откриће руских научника: Цријевна флора као савезник у борби против рака коже

Према његовим ријечима, ток болести и шансе за преживљавање у великој мјери зависе од економског стања земље у којој пацијент живи.

Велике разлике између богатих и сиромашних земаља

Аутори извјештаја указују на велике разлике у преживљавању обољелих. У земљама са високим приходима 85 одсто пацијената са раком дојке или дјечјим малигним болестима живи најмање пет година након постављања дијагнозе, док је у сиромашнијим државама тај проценат мањи од 30 одсто.

Разлике су изражене и када је ријеч о доступности лечења. У земљама са ниским и нижим средњим приходима доступно је од девет до 54 одсто од 20 приоритетних лијекова против рака које препоручује СЗО, док је у развијеним земљама доступност између 68 и 94 одсто.

У 23 државе не постоји ни опрема за радиотерапију. Извјештај наводи и да двије трећине земаља још увек не покрива лијечење малигних болести кроз системе универзалног здравственог осигурања, а због високих трошкова терапије у појединим дјеловима свијета чак 90 одсто пацијената одустаје од лијечења.

Финансијски и психолошки терет болести

Истраживачи истичу да обољели од рака много чешће имају финансијске проблеме и потешкоће са менталним здрављем. Велики терет носе и чланови породице који брину о обољелима.

Једна активисткиња из Нигерије која је и сама преживјела рак дојке, испричала је да је свједочила ситуацијама у којима су родитељи морали да бирају између плаћања лијечења дјетета и његовог школовања.

"Нека дјеца су била принуђена да напусте школу јер су сви породични приходи одлазили на лечење рака", рекла је она.

Према њеним ријечима, у појединим земљама дијагноза рака и даље је праћена предрасудама које могу имати трагичне посљедице. Тако су, како наводи, неке жене биле спремне да ризикују живот само да не пристану на мастектомију, односно хируршко уклањање дојке.

Има и добрих вијести

Упркос забрињавајућим подацима, аутори извјештаја указују и на позитивне помаке.

Стручњаци наводе да постоји реална могућност да се рак грлића материце у будућности искорени, као и да се у већини земаља биљежи пад употребе дувана, нарочито тамо где постоје национални програми за борбу против малигних болести.

Заменик руководиоца Одјељења за епидемиолошки надзор Међународне агенције за истраживање рака истакла је да су четири од десет нових случајева рака повезана са факторима ризика који се могу спријечити, као што су пушење, инфекције, прекомерна употреба алкохола и гојазност.

Здравље

Успјешна метода лијечења карцинома коже у Словенији: Тумор уклоњен у 99.6 одсто случајева

На крају извјештаја, СЗО је позвала владе широм света да превенцији посвете исту пажњу као и лијечењу, као и да обезбједе финансирање свих фаза борбе против рака - од превенције и раног откривања до лијечења и неге обољелих.

Код кога се рак најчешће открива

Главни онколог Министарства здравља Русије Андреј Каприн изјавио је да се у тој земљи више од половине нових случајева рака открива код жена.

"Око 54 одсто свих новооткривених случајева бележи се код жена, а 46 одсто код мушкараца. Тај однос је посљедњих десет година остао готово непромјењен", рекао је и додао да се највећи број нових дијагноза и даље поставља код старијих особа, а да је просјечна старост обољелих 65 година.

Који вируси могу да повећају ризик од рака

Поједини вируси могу да допринесу развоју малигних тумора, подсетио је онколог Дмитриј Мироненко.

Према његовим ријечима, једна од теорија настанка рака заснива се на томе да ДНК или РНК вируси могу да се уграде у генетски материјал људске ћелије и покрену развој малигних промјена.

Међу вирусима који се доводе у везу са настанком рака налазе се:

-хумани папилома вирус (ХПВ),

-вируси хепатитиса Б и Ц,

-херпес вирус типа 4 (Епштајн–Баров вирус),

-херпес вирус типа 8,

-хумани Т-лимфотропни вирус, пише РБК лајф.

(рт балкан)