Забуна око броја иранских балистичких ракета — у чему је разлог

У области процјене иранског арсенала балистичких ракета дошло је до значајне забуне, пише „Маарив“ (Maariv).

Како се наводи, разлог лежи у различитом приступу САД и Израела. Америчка страна у обзир узима све ракете без изузетка — и кратког и великог домета. Израел се, с друге стране, фокусира искључиво на системе који могу да погоде његову територију. У тој категорији, према процјенама, Иран и даље располаже са више од 1.000 ракета и више од 200 лансирних система.

У тексту се наводи да се у Ирану тренутно не производе нове балистичке ракете, али да се производња беспилотних летјелица наставља. Према процјенама извора, обнављање иранских поморских капацитета трајаће још неколико година.

БиХ

Интервју који је Шмит хтио зауставити: "Американци Додику симболично послужили Вашу главу на сребрном послужавнику"

Тешко су оштећени и системи противваздушне одбране, као и средства за откривање циљева, што Иран, како се наводи, оставља рањивим на евентуалне ударе САД или Израела.

Посебан дио текста односи се на могуће потезе америчког предсједника Доналда Трампа. Наводно разматра двије главне опције.

Прва је краткотрајан војни удар у трајању од два до три дана на објекте националне енергетске инфраструктуре, који би требало да представља демонстрацију одлучности.

Друга опција је наставак поморске блокаде. Према процјенама обавјештајних извора, у Ирану не постоје „мете од посебне вриједности“ чије би уништење сигурно натјерало власт на уступке. Због тога се вјероватнијим сматра сценарио наставка блокаде, што би кризу претворило у дуготрајно надметање у издржљивости.

Економска ситуација у Ирану наставља да се погоршава. Током рата САД су дозволиле Ирану извоз нафте, али су приходи, како се наводи, углавном усмјеравани на обнову структура режима — Корпуса чувара исламске револуције и „Басиџа“, који су претрпјели велике губитке у ваздушним ударима.

Свијет

Руси тестирали најновију нуклеарну ракету из "пакла": Бојева глава јача четири пута од свих у тој класи

Након прекида ватре и почетка америчке поморске блокаде, иранска економија почела је нагло да слаби.

Инфлација, која је и раније износила око 50 одсто, сада је, према наводима текста, достигла 80 одсто. У земљи је забиљежен озбиљан недостатак основних животних намирница, што погађа читаво становништво.

Истовремено, САД, како се тврди, и даље успијевају да одрже свјетске цијене нафте на прихватљивом нивоу.

У случају наставка блокаде, уз повремене војне инциденте у подручју Хормушког морузеа, ситуација би се могла претворити у дуготрајну борбу исцрпљивања. Аналитичари сматрају да ће управо трајање притиска бити кључни фактор.

Како се закључује у тексту, истрајност америчке стратегије могла би иранско руководство довести у сложену дилему, коју је некада сажето описао Шимон Перес:

„На крају не можете истовремено јести жути колач и пити тешку воду.“