Какве промјене у мозгу може да изазове исхрана заснована на посту

Истраживачи из Кине проучавали су 25 добровољаца који су били класификовани као гојазни – у периоду од 62 дана, током којих су учествовали у програму повременог ограничавања енергије (IER) – режиму који укључује пажљиву контролу уноса калорија и релативни пост неким данима.

Учесници студије нису само изгубили на тежини – просјечно 7,6 килограма, или 7,8 одсто своје тјелесне тежине – већ су постојали и докази о промјенама у активности региона мозга повезаних са гојазношћу и у саставу цријевних бактерија.

Свијет

Европа ће до 2030. престати да постоји као глобални политички субјекат

„У овом истраживању смо показали да исхрана заснована на индукованим ендогеним еритематозним реакцијама мијења осу људског мозга, цријева и микробиома. Посматране промјене у цријевном микробиому и у активности у регионима мозга повезаним са зависношћу током и након губитка тежине су веома динамичне и повезане током времена“, рекао је истраживач Ћијанг Зенг из Другог медицинског центра и Националног клиничког истраживачког центра за геријатријске болести у Кини.

Није јасно шта узрокује ове промјене, нити да ли цријева утичу на мозак или обрнуто. Међутим, познато је да су цријева и мозак уско повезани, тако да би лечење одређених региона мозга могло бити начин за контролу уноса хране.

Промјене у активности мозга, примијећене путем скенирања функционалном магнетном резонанцом (fMRI), налазиле су се у регионима за које се зна да су важни у регулацији апетита и зависности – укључујући доњи фронтални орбитални гирус.

Свијет

За вртаче у Турској кажу да су библијско пророчанство: "Бог се креће"

Такође, промјене цревног микробиома, анализиране путем узорака столице и мерења крви, биле су повезане са одређеним регионима мозга.

На примјер, бактерије coprococcus comes и eubacterium hallii биле су негативно повезане са активношћу у левом доњем фронталном орбиталном гирусу, подручју које је укључено у извршну функцију, укључујући и нашу снагу воље када је у питању унос хране.

„Сматра се да цревни микробиом комуницира са мозгом на сложен, двосмеран начин“, рекао је медицински научник Сјаонинг Ванг из Државног клиничког центра за геријатрију у Кини.

Наука и технологија

Научници открили протеин одговоран за смртоносне мистериозне болести

„Микробиом производи неуротрансмитере и неуротоксине који доспевају до мозга кроз нерве и циркулацију крви. Заузврат, мозак контролише понашање у исхрани, док хранљиве материје из наше исхране мењају састав цревног микробиома", додао је.

Процјењује се да више од милијарду људи широм света пати од гојазности, што доводи до повећаног ризика од мноштва различитих здравствених проблема, од рака до срчаних обољења.

Сазнавање више о томе како су наш мозак и црева међусобно зависни могло би направити огромну разлику у ефикасној превенцији и смањењу гојазности.

Наука и технологија

Зашто неке животиње једу своје младунце: Научници откривају који фактори утичу на канибализам

„Сљедеће питање на које треба одговорити је прецизан механизам којим цријевни микробиом и мозак комуницирају код гојазних људи, укључујући и током губитка тежине“, рекао је биомедицински научник Лиминг Ванг из Кинеске академије наука.

Истраживање је објављено у часопису Frontiers in Cellular and Infection Microbiology.

(РТС)