Највећа мистерија људске еволуције почела да се расплиће: Годинама опсjеда научнике

Година 2025. донијела је прекретницу захваљујући генетским информацијама извученим из древне лобање познате као "човјек-змај", пронађене у Кини, које су овај невјероватни фосил повезале са Денисовцима, пише Си-ен-ен.

Све је почело 2010. године, када је анализа ДНК из фосила кости малог прста открила до тада непознату људску популацију која се у давној прошлости укрштала са нашом врстом, Хомо сапиенсом. Ова загонетна група названа је Денисовци, по Денисовој пећини у Сибиру где је кост пронађена.

Наука и технологија

Зашто неке животиње једу своје младунце: Научници откривају који фактори утичу на канибализам

Иако смо захваљујући генетици знали да трагове њихове ДНК данас носе милиони људи, нисмо знали како су изгледали, гдје су тачно живјели нити зашто су нестали. Та питања су подстицала генерације научника, а ове године се труд коначно исплатио – научници су напокон дали лице денисовском имену.

Мистерија "човјека-змаја"

Када се 2018. године у Харбину, на сјевероистоку Кине, појавила лобања – након што је деценијама била скривена на дну бунара – неки научници су одмах посумњали да би могла припадати Денисовцу. Наиме, ДНК секвенце ове групе пронађене су у геномима данашњих Азијата, али не и Европљана, што је указивало да је управо ова регија била њихово главно станиште.

За разлику од десетак до сада идентификованих денисованских фосила, који су били премали и фрагментарни, ова лобања била је довољно очувана за такву класификацију.

Наука и технологија

Нова ера мјерење времена: ‘Атомски сатови’ доносе револуцију

Кључ за потврду везе између човјека-змаја и Денисоваца лежао је у древној ДНК, али се њено издвајање из фосила старог 146.000 година показало изузетно тешким. Тим који је предводила генетичарка Ћјаомеј Фу из Кинеске академије наука у Пекингу тестирао је више узорака кости, али без успјеха.

Фу, која је као млада научница била дио тима који је први открио Денисовце, у јуну је објавила да је њен тим успио да извуче денисовански генетски материјал из неочекиваног извора – зубног каменца. У каменцу, тврдим наслагама на зубима, може се сачувати ДНК из усне дупље.

Иако је ријеч о митохондријској ДНК, која се насљеђује искључиво по мајчинској линији и даје непотпуну слику, откриће је било пресудно. Оно је отворило могућност да је човек-змај био мјешавина двије врсте, као што је био случај са дјевојчицом из Денисове пећине која је имала неандерталску мајку и денисованског оца.

Наука и технологија

ЧетГПТ постао најбољи пријатељ милиона: 5 ствари које може да уради умјесто вас

Међутим, тим је пронашао и фрагменте протеина у костима лобање који су, иако мање детаљни од ДНК, такође указивали на то да лобања припада денисованској популацији.

Заједно, ове двије линије доказа "разјасниле су дио мистерије која окружује ову популацију", изјавила је Фу за CNN у јуну. "Послије 15 година, знамо како изгледа прва денисованска лобања."

Ово откриће чини вјероватним да ће Хомо лонги постати званична ознака и за друге денисованске фосиле, сматра Крис Стрингер, палеоантрополог из Природњачког музеја у Лондону. Са тим су се сложили и палеоантрополози Рајан Мекреј и Бријана Побинер из Националног природњачког музеја Смитсонијана, додајући да ће назив Денисован вјероватно остати у популарној употреби, слично као што неандерталце ријетко називамо Homo neanderthalensis.

Здравље

Франкенштајн пријети Европи: Све почиње са овим симптомом

"Иако је потребно још рада како би се изградио снажнији корпус доказа и научницима пружио потпунији увид у анатомију, станиште и понашање Денисоваца, могућност повезивања целовитих фосила са молекуларним доказима огроман је корак напред", написали су Мекреј и Побинер.

Портрет Денисовца

Фосилна лобања, са својим карактеристичним избочинама и гребенима, може открити много о изгледу појединца. Палео-умјетник Џон Герч, који израђује реконструкције древних људских предака за музеје, реконструисао је лице човјека-змаја за National Geographic.

Под претпоставком да је човјек-змај био типичан Денисовац, научници наводе да је имао изражене обрве, велике зубе и да му је недостајало високо чело какво имају савремени људи. Герч је објаснио да користи познате односе између меког и коштаног ткива код људи и мајмуна како би реконструисао црте лица.

Највећи изазов били су детаљи о којима лобања не пружа информације, попут облика усана и ушију, као и распореда косе.

Друштво

Отварање изложбе личних предмета и докумената Николе Кољевића

Сада када молекуларни докази повезују човека-змаја са Денисовцима, палеоантрополозима ће бити лакше да идентификују друге потенцијалне денисованске остатке, укључујући и фосиле лобања из Кине који су дуго одолијевали класификацији.

Више открића могло би проистећи и из фосила лобање откривене у Кини 2022. године, за коју се процјењује да је стара око милион година. Дигитална реконструкција друге, спљоштене лобање са истог налазишта сугерише да би то могао бити рани предак човјека-змаја, што значи да је та лоза настала много раније него што се раније мислило. Ипак, ови налази изазвали су и одређени скептицизам у научној заједници.

Најстарији геном поставља нова питања

Зуб стар 200.000 година, сличан кутњаку пронађеном у лобањи човјека-змаја, могао би додатно уздрмати оно што знамо о Денисовцима. Зуб је пронађен 2020. године у Денисовој пећини, а тим са Института Макс Планк за еволутивну антропологију успео је да из њега извуче комплетан геном Денисовца – изузетно детаљан скуп генетских информација.

Ово је тек други пут да су научници успјели да секвенцирају геном "високе покривености" из денисованског фосила. Иако истраживање још чека званичну објаву, рани резултати, које је палеоантрополог Стрингер описао као "веома важне", већ су доступни.

Наука и технологија

Наука потврђује свијест чак и код инсеката и риба

Геном открива денисованског мушкарца који је живео у малој групи прије 200.000 година. Анализа је показала да се његови преци нису укрштали само са раним неандерталцима, већ да је и он сам имао поријекло из непознате "суперархаичне" групе за коју тренутно не постоји подударност у древној ДНК.

Мекреј из Смитсонијана објашњава да су трагови ових "лоза духова" пронађени и у ДНК савремених људи, али да научници нису сигурни о коме је ријеч. Могу представљати друге изумрле хоминине, попут Хомо ерецтуса или Хомо флоресиенсиса, познатог као "хобит".

"Или би могли представљати хоминине које, искрено, још нисмо пронашли у фосилном запису. Они су духови док не будемо имали нешто што бисмо могли директно да повежемо с њима“" рекао је Мекреј.

Откривање идентитета ове тајанствене групе биће нова велика загонетка о којој ће стручњаци за људску еволуцију размишљати током 2026. године.

(б92)