Далибора жена варала с вјенчаним кумом, сазнао и да син није његов! Услиједио је преокрет

Али, онда се много тога измијенило и судбина му се опет насмијешила… Није познато да ли је прича истинита или је плод маште, али ју је на свом Икс (X) налогу објавио „Гроф од Качулица“, твитераш и возач из Чачка. Причу ћемо пренијети у цјелости, а суд о њеној валидности оставити вама.

Супруга га оставила због кума

„Мучио се простран караван разлоканим сеоским путем, но он није журио. Сви разлози за журбу нестали су у претходне двије турбулентне године. Необријан и рашчупан, изгледао је тачно онако како се осјећао. Као губитник.

Дугачак тек коју стотину метара, пут му се чинио предугим. Живан је гледао са трема како се ауто лагано приближава и лице му се развлачило у осмијех. Устаде са клупице и викну: ‘Јано! Да видиш ко нам дош’о!’ – па крену у сусрет госту који је већ изашао из возила.

Наука и технологија

Астронаут чуо мистериозни звук који није требало да чује: "Фантомско куцање"

Стадоше један наспрам другог, не говоре ништа, само се загрлише. Из куће излази крепка, здепаста жена са марамом која прекрива сиједу косу: ‘Дачо! О, снаго моја! Добро ми дошао’ – шири руке, грли га и љуби – ‘дуго ниси био, пожељела те бака.’

Далибор ништа не говори, држи је онако повијен у загрљају и ћути. Живан погледа ка ауту, па му се лице уозбиљи. У ауту нема више никога. Само гомила ствари вири из гепека и са задњих сједишта. Дачо се исправља, среће Живанов поглед. У неколико секунди, Живану је било јасно, но Јана ће то тешко прихватити. ‘Ајмо под трем, у хладовину. Јано, скувај нам по кафу и донеси ракију.’

Јана види да нешто није у реду, али се не усуђује да пита за Милену и Лазара. Брзим кораком оде ка кући. Живан спусти руку на Далиборово раме док лаганим кораком прилазе трему. ‘Кад?’ – упита Живан. ‘Има шест мјесеци како смо разведени’ – сједају за сто под тремом – ‘а да сам те раније слушао…’ ‘Нека сад!’ – прекиде га Живан – ‘шта би – би! Сад ваља гледати како даље. Је л’ Лазар са њом?’ ‘Јесте’ – рече Далибор кроз уздах пун тјескобе.

Србија

Има погинулих и тешко повријеђених: Језиви детаљи тешке несреће

Љетње поподне је прелазило у вече док је Далибор причао о томе како су, убрзо послије Лазаровог рођења, почеле брачне свађе, Миленино стално незадовољство и његови покушаји да одржи породицу. Није скривао огорчење док је описивао како је, на Миленин наговор, био жирант свом куму, па овај није отплаћивао кредит. Изгубио је фирму, новац, стан, на крају и Лазара, јер се испоставило да није његов син, него баш човјека кога је окумио, а овај му је уништио живот.

Прича је потрајала пола литре ракије и ријеку суза, што његових, што Јаниних. Живан је само ћутао, намргођеног лица, гледао унука и повремено спуштао поглед да савије дуван. Далибор је завршио причу, те су сво троје сједили у тишини, обасјани свјетлошћу слабе сијалице под тремом.

‘Дачо, сине’, прозбори тихо Живан, ‘кад су ти родитељи погинули, ова кућа те је одгојила и извела на пут. И опет ће.’ ‘Како, дједа? Па све сам изгубио.’ ‘На зло ниси злом одговорио, а могао си. Много снаге треба за то. Ниси душу изгубио. То остало и није било твоје. Ајд’ сад да узмемо ствари из кола, па да се одмориш. Сутра ћемо да видимо шта даље.’

Занимљивости

Ајфон 4 залудио младе: Ево зашто набављају телефон из 2010. године

Први пут послије неколико година Далибор је мирно спавао, јер се вратио на оно једно, једино мјесто које се зове дом. Послије доручка су отишли у радионицу. Живан је био ковач.

‘Знаш ли, Дачо, који је најважнији ковачки алат?’ ‘Па… чекић, ваљда.’ Живан се насмијао: ‘Није чекић. Ватра је. И она што топи гвожђе и она у човјеку. Ти је носиш у себи, као и твој покојни отац. Можда је ово добро мјесто за нови почетак?’

Нови живот као ковач

И било је. Иако у осмој деценији, Живан је са много страсти и труда учио Далибора да кује, а овај је то знање веома брзо упијао. Тежак период постао је само блиједа, ружна успомена. Треће године од Дачиног повратка себи и својима, Живан је са осмијехом гледао како задовољне муштерије товаре коване ограде и намјештај, како их испраћа његов унук, коме се вратио осмијех на лице, а обновио је и везе са неколико правих пријатеља који су га често посјећивали.

Један од тих пријатеља, Игор, весели Јужњак, испричао ми је ово на паркингу у Чешкој, гдје смо чекали сљедећу туру. Тај његов јужњачки говор сам разумио, но нисам у стању да га поновим или запишем.

Сцена

Цецин фризер изнио шокантну истину о женама са естраде

Јана је умрла у јесен 2010, а Живан неколико дана послије Јанине полугодишњице. Далибор им је подигао споменик и 2013. године отишао у Аустрију код Аустријанца који је, фасциниран његовим занатским умијећем, годинама наваљивао да дође код њега да ради. Тамо се оженио Селеном, Аустријанком нашег поријекла.

Далиборов кум и бивша жена брзо су разорили сопствену кулу од карата. Он је потрошио све што су имали, украо неки новац у фирми и побјегао негдје, а она се утопила у алкохолу.

Зло је дошло по своје… Лазар је имао више среће. Далибор није одустао од њега. Уз помоћ Милениног оца успио је да Лазара доведе код себе. Данас су породица: Далибор, Селена, Лазар и Ана, која се у међувремену родила.

Игор ми показује фотографију – он са њима, у друштву три прелијепа коња, на некој ергели у Њемачкој. „Колико душе на само једној слици“, написао је он на крају објаве, која је расплакала многе.

(Телеграф)