Бебе млађе од двије године не би требало излагати екранима: Ево шта кажу педијатри

Екран је постао најбржи начин да се беба умири за вријеме оброка, вожње аутомобилом или док родитељи покушавају завршити основне кућне обавезе. Међутим, стручњаци све гласније упозоравају на дугорочне посљедице такве праксе.

Свијет

Пропао покушај разрјешења албанске АИ министарке

Када је заправо биолошки и психолошки сигурно изложити дијете екранима, шта о томе кажу званични педијатријски протоколи и које алтернативе постоје?

Свјетска здравствена организација и Америчка академија педијатара јасно дефинишу правила изложености екранима у најранијој доби. Од рођења до навршених осамнаест мјесеци препоручује се потпуна суздржаност од свих дигиталних медија, при чему се као једини прихватљив изузетак наводе кратки видеопозиви с блиским члановима породице.

У периоду између осамнаестог и двадесет четвртог мјесеца могуће је постепено уводити висококвалитетан и едукативан садржај, али искључиво уз активно присуство родитеља који кроз разговор објашњава дјетету оно што види. Након навршене друге па све до пете године живота, дневно гледање екрана требало би ограничити на највише сат времена уз пажљиво одабран програм.

Зашто је мозак бебе посебно осјетљив на екране?

Развој мозга у прве три године живота одвија се невјероватном брзином, док се билиони неуронских веза формирају кроз директну интеракцију са стварним окружењем. Беба учи о простору, гравитацији те узроку и посљедици тако што физички додирује предмете, истражује их, слуша живе гласове и посматра експресије лица својих родитеља, пише Кликс.

Свијет

Медицинска сестра грешком искључила респиратор дјевојчици која је убрзо преминула

Дводимензионални екрани нуде само брзе измјене слика и јаку свјетлост која оптерећује неразвијени нервни систем, без пружања пријеко потребног тактилног и социјалног искуства.

Рано увођење паметних телефона и телевизије оставља дубоке трагове на цјелокупан развој дјетета. Прије свега, долази до примјетног кашњења у развоју говора јер дијете учи комуницирати посматрајући покрете усана и слушајући живи говор, а не пасивно пратећи звукове са звучника. Поред тога, стална употреба екрана за умиривање онемогућава дјетету да развије природне механизме за ношење с емоцијама попут фрустрације и досаде.

Плаво свјетло додатно нарушава ритам спавања потискивањем мелатонина, док брзе промјене кадрова у цртаним филмовима навикавају мозак на прекомјерну стимулацију, због чега класичне играчке и стварни свијет убрзо постају незанимљиви.

Избјегавање технологије захтијева увођење једноставних навика које олакшавају свакодневицу без употребе телефона или телевизора. Умјесто пуштања цртаних филмова током оброка, фокус се преусмјерава на разговор и истраживање текстуре хране прстима.

Сцена

Емотивна прича иза Баретове посљедње пјесме "Моја једина"

Потпуна изолација од технологије у данашње вријеме није ни реална ни нужна. Циљ није створити осјећај кривице код родитеља, већ подићи свијест о томе да је бебинем мозгу у прве двије године потребан родитељ, а не екран. Када дијете напуни двије године и дође вријеме за прве дигиталне садржаје, то требају бити спори, едукативни цртани филмови без агресивних звукова и брзих резова — и увијек у вашем друштву.