
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Јутарња кафа многима је незаобилазан ритуал, али кофеин који се уноси касно током дана може отежати успављивање, нарушити квалитет сна и створити зачарани круг у којем се особа ујутро буди уморна и поново посеже за кофеином како би издржала дан.
Стручњаци за медицину спавања упозоравају да не постоји универзални сат послије којег сви треба да престану пити кафу, јер ефекат зависи од времена одласка у кревет, унесене количине кофеина и брзине којом га организам разграђује.

Бања Лука
У Бањалуци сахрањена професорка Невенка Маглајлић: Преминула у 100. години
Доктор медицине спавања Том Чејмберс сматра да је такво правило превише уопштено и да је корисније рачунати колико је времена остало до одласка на спавање: особа која лијеже у 21.00 час посљедњу кафу требало би да попије раније од некога ко редовно остаје будан до поноћи.
Кофеин унесен преблизу одласку у кревет може продужити вријеме потребно за успављивање, смањити квалитет сна и утицати на његову структуру.
Просјечно вријеме полураспада кофеина код здравих одраслих особа износи између три и седам сати, што значи да и након тог периода у тијелу може остати значајна количина кофеина, док га поједини људи разграђују знатно спорије.
Специјалиста медицине спавања Ендру Валензуела зато препоручује да се унос кофеина ограничи најмање осам до десет сати прије планираног одласка на спавање, нарочито код особа које су осјетљивије на његово дјеловање.
Количина је једнако важна као и вријеме конзумирања, а истраживање на које се Валензуела позива показало је да је 400 милиграма кофеина, што приближно одговара количини у четири шољице кафе, скратило укупно вријеме спавања за више од једног сата чак и када је унесено шест сати прије одласка у кревет.

Љубав и секс
Да ли сте међу њима? Ова четири знака љубав показују дјелима
Друго рандомизовано истраживање показало је да 400 милиграма кофеина може утицати на сан чак и када се конзумира 12 сати раније, док доза од 100 милиграма у истом истраживању није значајно утицала на сан у тестираним временским интервалима.
Као практичан оријентир наводи се размак од приближно осам сати између мање дозе кофеина и одласка у кревет, односно чак 12 сати када је ријеч о великој количини: тако би особа која лијеже у 22.00 часа око 100 милиграма кофеина требало да унесе најкасније око 14.00 часова, док би дозу од око 400 милиграма требало избјегавати већ након 10.00 часова ујутро.
За одлазак на спавање у поноћ оквирна граница била би 16.00 часова за мању и подне за велику дозу, али стручњаци наглашавају да су те сатнице само оријентационе и да особе које тешко заспу или се често буде током ноћи можда треба да престану са кофеином још раније.
Приликом праћења дневног уноса треба имати на уму да кофеин није присутан само у кафи, већ и у чају, енергетским и појединим безалкохолним пићима, чоколади и другим производима, због чега комбиновање више извора може непримјетно повећати укупну количину.

Свијет
Словачка од октобра ограничава марже на гориво
Умјесто потпуног одрицања од кофеина, за већину људи корисније може бити помјерање посљедње дозе довољно далеко од одласка на спавање и праћење сопствене реакције, посебно ако послије поподневне кафе теже заспу или се ујутро буде уморни.
(клик)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Сцена
1 ч
0
Ауто-мото
1 ч
0
Ауто-мото
1 ч
0
Србија
1 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму