Како се прави славско жито за Свету Петку?

За славско кољиво кувану пшеницу треба помијешати са шећером и орасима, па додати ароме. Жита на први поглед могу дјеловати исто, али један додатак даје пунији укус и може обрадовати госте.

Бања Лука

Могући прекиди у водоснабдијевању у више бањалучких улица

Састојци за жито за Свету Петку

За припрему одмјерите:

• 500 грама пшенице,
• 400 грама кристалног шећера и
• 400 грама мљевених ораха.
• 2 кесице ванилин шећера
• пола плода мускатног орашчића.

Пшеницу потопите вече прије припреме жита

Најбоље је да пшеницу вече прије припреме потопите у воду. Затим је кувајте дуже, а послије кувања је добро проциједите. Тако ћете лакше добити смјесу која није гњецава.

Цијела зрна остају у житу, као код наших бака

Куваној и оцијеђеној пшеници додајте шећер и остале наведене састојке. Наше баке пшеницу за славско жито нису мљеле: остављале су је у цијелом зрну. Зато ни за ову припрему није потребно да је самељете.

За столом се примјети кад је пшеница лијепо оцијеђена, а зрно остане цијело.

Ауто-мото

Може ли се преко границе са пробним таблицама

Како се жито за Свету Петку некада припремало

Обичаји у вези са славским житом разликују се од породице до породице. Негдје се пшеница оставља у цијелом зрну, док се у другим домаћинствима меље или гњечи како би се добила уједначена смјеса.

Оба начина имају своје мјесто у породичној традицији, а рецепт се често преноси са старијих на млађе генерације.

За добру текстуру најважније је да се пшеница скува довољно да омекша, али да се не раскува толико да се зрна распадну.

Послије кувања треба је добро оциједити, јер вишак воде може да учини жито превише влажним. Тек када се уклони сувишна течност, додају се остали састојци.

Орах даје пуноћу, шећер слаткоћу, а ванилин и мускатни орашчић доприносе ароми. Количину зачина најбоље је прилагодити укусу укућана, јер жито не треба да изгуби природан укус пшенице и ораха.

Друштво

Српска богатија за 14 беба

Без обзира на то да ли га припремате са цијелим зрном или мљевено, славско жито заузима посебно мјесто у православном обичају. На славском столу оно није само послужење већ и дио традиције која се чува из године у годину.

(Крстарица)