Ова питања изазивају велики страх код родитеља

Ипак, питање које сви око вас стално постављају "Да ли већ хода?", може бити фрустрирајуће и изазвати додатни стрес, чак и код родитеља који знају да је све у реду.

Ова мама објашњава зашто је питања о првим корацима њеног сина узнемирују и тражи савјете од стручњака како се носити са тим питањима.

"Дан када је мој син напунио годину дана, чинило се као да су сви у радијусу од 30 километара око нашег дома имали тајни састанак и одлучили да ме свакодневно, при сваком сусрету, питају: "Да ли већ хода?".

Није ходао када је имао 11 мјесеци и 364 дана. И одговор је да није почео наредног јутра. У посљедње вријеме имам осјећај да бих требала да носим мајицу на којој пише "Не, још није направио ниједан корак".

Сцена

Милица Тодоровић подијелила шалу на свој рачун: ''Љубавница мужа жене оца дјетета''

Можда се не бих осјећала нападнуто питањима о ходању да већ нисам размишљала (ок, бринула) када ће достигнути ову важну прекретницу. Можда не бих толико пратила осталу дјецу од годину дана у парку која већ поскакују. Дубоко у себи, наравно, знам да не бих требала осјећати притисак да хода сада и да ће то учинити када за то буде спреман. Ипак, сва та "невина" питања чине да будем још напетија", каже ова жена.

Зашто питања о прекретницама могу бити стресна за родитеље

"У ситуацијама попут моје са сином, др Ари Браун, педијатар из Остина се слаже да је тешко не осјетити да вас други оцјењују. Иако питања могу деловати сасвим невин, она истиче:

- Чак и најсигурнији родитељ може посумњати у себе или бринути да његово дјете некако не "одговара стандарду", каже она.

Џен Вирт, оснивачица платформе која повезује породице са лиценцираним логопедима, дефектолозима и физиотерапеутима, каже да питања о прекретницама ретко звуче као обична радозналост. Родитељи често имају осећај да их неко "мери".

Често се иза питања о прекретницама, попут ходања, крије и савјет који може деловати осуђујуће, што додатно изазива забринутост код родитеља.

- Понекад коментар није ни критички. Само погађа јер додирује нешто што већ носите у себи. Када сте тражили по интернету у 23х или тихо упоређивали своје дјете у парку, чак и неутрална питања могу да заболе, кажу стручњаци.

Како одговорити на питања која изазивају анксиозност

"Кад год ме неко пита да ли мој син већ хода, покушавам да се сјетим да особа нема појма како ме то питање погађа. Често је то неко кога једва познајем и вероватно само жели разговор.

Ипак, борим се са тим како да одговорим и бринем да ли звучим дефанзивно".

Ако особа са којом разговарате није педијатар или стручњак за развој дјетета, само се насмешите и климните главом, и игноришите!

Хроника

Стравична исповијест дједа отетог тинејџера: Пријетили да ће му тијело појести црви

- Дозвољено вам је да чувате своју енергију, подсјећа Вирт.

Каже да не заслужује сваки коментар детаљно објашњење, довољно је кратак и јасан одговор, попут: "Још не!" и наставите даље.

Нажалост, неки људи ће можда испричати застрашујућу причу о некој прекретници или неће приметити сигнале да не желите више савета. Али, како Вирт истиче:

"Не дугујете никоме детаљну одбрану развоја вашег дјетета".

Ако особа инсистира, можете бити чвршћи и јасно рећи да не желите даље о тој теми разговарати.

Прекретнице се дешавају у дјететовом темпу

Стручњаци се слажу да постоји широк распон када се прекретница може очекивати.

- Постоји широк спектар ‘нормалног’ и све док је ваше дјете у том оквиру, нема разлога за забринутост - каже др Браун.

Вирт савјетује родитељима да гледају на прекретнице као на распон, а не као на рок.

- Развој није линеаран. Дјете може спорије напредовати у једној области, а изненада напредовати у другој - кажу стручњаци.

На пример, многе људе изненади колико ријечи мој син већ зна: јагода, камион, пас, мама, тата, а омиљена му је "спусти се" коју увијек изговара гласно.

Друштво

Дају 1.000 КМ сваком дјетету рођеном од 1. јануара

Закључак је да тренутак када дете достигне неку прекретницу не одражава ваше родитељство, напомиње Вирт.

Шта учинити ако сте забринути?

За ходање, др Браун каже да већина деце прави прве кораке између 10. и 15. месеца. Вирт додаје да нека деца могу почети самостално ходати и са 17 или 18 месеци.

- Развој бебе је лијеп и личан пут, и свако дјете расте својим темпом - саветује др Лилиан Мекхејл, развојни педијатар.Међутим, ако имате специфичне забринутости, први корак је разговор са педијатром.

Не трпите у тишини - то може родитеље учинити изолованим. Вирт додаје да разговор са стручњаком смањује анксиозност и пружа план акције ако је потребно.

(parents)