Извор:
РТС
08.12.2025
09:38
Коментари:
0
Омиљено предавање проф. Лауре Карстенсен је оно када студентима основних студија на Универзитету Станфорд каже да – супротно ономе што им је вјероватно речено и у шта вјерују – нису у "најбољим годинама" свог живота, већ да оне долазе много касније.
Професорка психологије и оснивач Станфорд центра за дуговечност, Лаура Карстенсен, истиче да не само да су тинејџерски узраст и двадесете године најгоре вријеме у нашим животима – са највишим стопама усамљености, анксиозности и депресије – већ и да гријешимо када говоримо младим људим да су им то најбоље године, преноси "РТС".
Професоркина истраживања досљедно говоре да људи, почевши од средине двадесетих година, почињу да доживљавају мање негативних емоција.

Свијет
Отац избо сексуалног преступника јер је коментарисао његову кћерку
То не значи да имају чешће или интензивније позитивне емоције, већ да се њихова емоционална равнотежа побољшава како старе.
Много тога се не може вољети код старења, напомиње проф. Карстенсен у интервјуу који је дала за часопис "Тајм". Физички није пријатно, али емоционално јесте.
"Не постоји савршена фаза у животу – увијек постоје компромиси. Када сте млади и јадни, такође сте на свом физичком врхунцу, и то је дивно. Имати неограничену будућност је такође узбудљиво. Старији људи то немају, али имају осјећај фокуса и онога што им је важно у животу. Постоји та супротстављеност физичке виталности и емоционалног богатства, и то се дешава у различитим фазама на различите начине“, објашњава професорка.
С годинама градимо боље емоционално искуство. Задовољнији смо својим везама и мирнији смо сами са собом. Такође, како старимо, престајемо толико да маримо за тривијалне ствари које нас излуђују у ранијим фазама живота.
"Поред тога, што се тиче когнитивне обраде, буквално смо склонији да видимо, чујемо и памтимо позитивне информације више него негативне", додаје професорка.

Свијет
УЗНЕМИРУЈУЋИ СНИМАК Мајка ставила сина у вакуум кесу и усисала ваздух, он викао само једно
Старији људи нису срећнији, али биљежи се значајно смањење беса, туге, страха и анксиозности. Зато се каже да се емоционална равнотежа побољшава са годинама – нисмо срећнији, већ нам емоционални живот постаје богатији.
Урађена је велика лонгитудинална студија која се бави овим проблемом и резултати показују да су двадесете године најгоре. Затим се биљежи извјесно смањење негативних емоција до четрдесетих и педесетих година.
Емоционално гледано, шездесете и седамдесете године су врхунац живота. Тако да се сматра да је главна промјена између 40. и 60. године.
Још један поуздан налаз има везе са оним што називамо просоцијалним понашањем – у основи давање и чињење ствари за друге људе. Старији људи су склонији просоцијалном понашању и осјећају се боље када то чине, тако да дају више и заузврат добијају више.
Један од изненађујућих увида о старењу до којих је дошла професорка Карстенсен, је и тај да старији људи воле млађе људе и по први пут у људској историји, зато што живимо дуже, имамо релативно равномерну расподелу старости у популацији, што омогућава да се комбинују вјештине, снага и амбиције младих са просоцијалношћу, искуством и емоционалном равнотежом старијих људи.
Постоји велика забринутост због старења друштава: да ће старији људи смањити продуктивност, да ће бити терет и тако даље.

Свијет
Расправа браће ескалирала у оружани сукоб: Полиција реаговала, па их напао питбул
"За ово постоји врло мало доказа", истиче професорка.
"Али не може се порећи да постоји несклад између начина на који живимо, друштвених политика и структура које нас воде кроз живот и дужине нашег живота", додала је.
Садашње генерације се рађају у свијету које су буквално изградили млади људи за младе људе, од знања које се налази у библиотекама медицинских факултета до висине степеница којима се свакодневно пењемо. Претпостављени корисник је млада особа и то је један од разлога зашто постоји толико проблема везаних за старење.
"Како би требало да изгледа образовање када доживимо 100 година и радимо до 80? Како би породице требало да размишљају о дефиницији породице, која се дуго сматрала нуклеарном породицом? Сада већина породица има најмање три или чак четири генерације које живе у исто вријеме. Ко је коме одговоран и када дајемо финансијску подршку нашој дјеци? Да ли би требало да чекамо док не умремо? Па, ако ћете умријети са 100 година, ваша дјеца морају да чекају док не напуне 80 година да би наслиједили породичну имовину, на примјер“, наглашава професорка.
Међугенерацијска сарадња је нешто о чему не размишљамо довољно, напомиње др Лаура Карстенсен.
Углавном смо сегрегирани по годинама, тако да млади људи немају старије људе који су им пријатељи.
Имамо рођаке, тако да једино комуницирамо кроз генерације унутар породица.

Свијет
Ово је најсјевернија продавницу на свијету: Шта је на рафама и какве су цијене
Један од начина да се успоставе ове везе је да људи различите старосне доби раде заједно на нечему што треба ријешити – да постоји нека врста заједничког изазова, било да се ради о дистрибуцији хране, изградњи друштвеног центра или нечему гдје се људи окупљају да заједно раде на пројекту.
Најновије
Најчитаније
10
51
10
49
10
45
10
44
10
43
Тренутно на програму