Најздравији народ на свијету: Живе до 120 година, а сваког дана једу ову воћку

На крајњем сјеверу Пакистана, у планинској долини Хунза у регији Гилгит-Балтистан, живи народ Буриши, познат и као Хунзе.

Градови и општине

Општина даје 200 КМ једнократне помоћи пензионерима

О овом народу влада вјеровање да његови припадници доживљавају и 120, па и 130 година. Појединци су, како се наводи, дочекали чак и 145. рођендан.

Ипак, тачан број година није могуће поуздано утврдити. Хунзе немају матичне књиге рођених, па самим тим ни документе којима би се њихова дуговјечност могла прецизно доказати.

У остатку Пакистана просјечан животни вијек износи око 67 година, али у изолованој долини Хунза, у планинском подручју Хималаја, начин живота значајно се разликује.

Наводи се и да су жене рађале у познијим годинама, па чак и током шездесетих, док су постојала и увјерења да припадници овог народа ријетко обољевају од малигних болести.

Објашњење за њихову дуговјечност истраживачи траже у окружењу, физичкој активности и начину исхране.

Градови и општине

Цијела општина у Српској без струје

Шта једу Хунзе – мање меса, више воћа

Хунзе пију воду са глечера и велики дио хране сами узгајају.

Будући да су деценијама били изоловани од већих градова, прерађена храна није традиционално била дио њихове исхране.

Кајсије су једна од намирница које се често налазе на њиховој трпези.

Током традиционалних периода поста, према наводима о њиховом начину живота, данима, па чак и мјесецима, конзумирају свјежи сок и коштице кајсија.

Месо не једу свакодневно, док су на њиховом јеловнику често:

• житарице;
• поврће;
• воће;
• кајсије;
• домаћи производи од житарица.

Њихов традиционални начин припреме хљеба такође је познат далеко изван долине Хунза.

Поред исхране, Хунзе су традиционално физички активни, а практикују и јогу, вјежбе дисања и медитацију.

Њихов језик, бурушаски, издваја се од језика околних народа и није блиско сродан већини језика који се говоре у региону.

Савјети

Вриједи пробати: Ево зашто Рускиње тегле са зимницом умотавају у фолију

Постоје и претпоставке да су потомци војника Александра Великог који су остали на Хималајима након његових похода.

Међутим, за ову теорију не постоје поуздани докази који би је потврдили.

Зато прича о Хунзама и даље остаје спој традиције, занимљивих свједочанстава и покушаја научника да објасне њихов начин живота и дуговјечност.

(ГласСрпске)