Није свеједно: Да ли се притисак мјери на десној или на лијевој руци?

Приликом мјерења крвног притиска, постоји једноставно питање које често изазива недоумицу: да ли манжетну треба ставити на десну или лијеву руку, и да ли је то, уопште, важно? Одговор је, заправо, мање интуитиван него што се чини.

Свијет

Делегација Думе послије посјете Вашингтону: Слажемо се са Американцима

Ово питање отвара сложенију причу о функционисању срца и крвних судова него што се на први поглед чини.

Тијело није савршено симетрично, па ни крвни судови

Наизглед симетрично, људско тијело заправо крије низ ситних разлика. Као што једно око може бити незнатно ниже или једна рука снажнија, тако су и унутрашње структуре, укључујући крвне судове, распоређене асиметрично.

- Тијело може да изгледа симетрично, али крвни судови су распоређени асиметрично - објашњава др Лин Постон, докторка медицине и едукаторка за медицинске комуникације у Охају.

Да ли је важно мјерење крвног притиска на лијевој или десној руци?

Управо та анатомија објашњава зашто крвни притисак не мора да буде исти на лијевој и десној руци.

Хроника

Мушкарац тешко повријеђен приликом превртања аутомобила

- Крвни притисак може да варира између десне и лијеве руке, а разлог за то може једноставно бити мишић који притиска крвни суд, што изазива турбуленцију у тијелу. Међутим, то може да буде много озбиљније и знак кардиоваскуларне болести, која може довести до можданог удара, срчаног удара или оштећења крвних судова.

Зашто крвни притисак није исти на обје руке?

Разлике између лијеве и десне руке имају своје упориште у анатомији. Срце се налази благо улијево, а аорта (највећи крвни суд) из њега излази и даље се грана.

- Међутим, те гране нису идентичне: крвни судови који воде ка десној и лијевој руци имају различит пут и структуру. Због тога проток крви, а самим тим и притисак, може да варира између двије стране - објашњава др Постон и додаје:

- На примјер, лијева и десна субклавијална артерија не полазе на исти начин из аорте, што може да утиче на појаву турбуленције у протоку крви. Дугорочно, то може да има посљедице – попут већег ризика од сужења или стварања наслага у одређеним крвним судовима. Није случајно што је артеријска тромбоза чешћа у левој субклавијалној артерији.

Свијет

Украдено 12 тона чоколаде ''Кит Кет''

Додатно, мишићи, масно ткиво и положај тијела могу привремено да утичу на очитавање притиска.

- Крвни судови су окружени мишићима и везивним ткивом. Привремени притисак мишића може благо да промијени очитавања, али такве разлике су обично мале и пролазне. Оно што забрињава јесте стална разлика између руку - напомиње др Постон.

На којој руци је крвни притисак виши?

Због природне асиметрије у грађи тијела, крвни притисак не мора да буде исти на обје руке. Управо зато је препорука да се, посебно при првом мерењу, вриједности провјере на обје стране.

Друштво

Драма у БиХ: Више породица одсјечено од свијета

- Добра је пракса да се крвни притисак измјери на обје руке барем једном, јер очитавање на једној руци – најчешће десној – може бити нешто више него на лијевој. Генерално, разлика у систолном притиску између руку износи 5 ммХг или мање. Ако је разлика стално већа од 10 ммХг, потребно је обавијестити љекара, јер то може да указује на веће накупљање артеријског плака - каже др Хауард Левајн, преноси Блиц.