Прва три дана љетног рачунања времена су критична: Ево како да се лакше прилагодите

Прољећни умор већ мучи многе грађане, а када се на њега буде додао и сат мање сна, то најтеже може да буде по ранораниоце и особе које већ имају дијагностикована кардиоваскуларна обољења.

Вицеви

Виц дана: Колега, пробудите се

Према ријечима др Радмиле Шехић, која је пензију дочекала у Хитној помоћи, статистика показује да је у прва три дана након помјерања сата због љетнег рачунања времена повећан број инфаркта и можданих удара.

Она за Блиц здравље наводи да је здравом организму потребно 4 до 7 дана да се адаптира на ову промјену, да су прва три кључна, а да посљедице могу да се ублаже низом мјера с којима треба почети недјељу или бар 3 до 4 дана прије помјерања казаљки.

Утицај љетнег рачунања времена на здравље

Докторка Радмила Шехић каже да је зимско вријеме природно и да би најбоље било да се не прелази на љетне рачунање времена.

"На љетне рачунање времена се прелази да се направи дужи дан, односно да се искористи за радну активност, а да се смањи спавање. А најнормалније вријеме је ово сад, зимско. То је оно природно, нормално. Са друге стране, љетне рачунање времена продужи дан, али скрати сан, и то директно, али стварно директно утиче на здравље, на наш биолошки сат. Ако се нешто споља деси као атак, као што је помјерање сата, онда се ремети и наш биолошки сат и биоритам", објашњава др Радмила Шехић.

Свијет

Најмање 69 погинулих у паду војног авиона

Прва три дана повећан број срчаних и можданих удара

То покреће многе тегобе које су, на сву срећу, краткорочне природе.

"Код људи који су већ здравствено угрожени може да изазове погоршање њиховог тренутног стања. Расте крвни притисак и повећава се стрес, јер када се мање спава, макар били то и пензионери, то изазива стрес, пошто су и мозак и читав организам већ навикли на нешто."

"Тако да се, унутар тог периода, а то важи и за климатске промјене, биљежи повећан број срчаног и можданог инфаркта. То се најчешће дешава у прва три дана унутар тог прилагођавања", наводи др Радмила Шехић.

Особе у највећем ризику од помјерања сата

У највећем ризику су особе које имају висок крвни притисак и које су већ регистроване као срчани болесници.

Србија

Патријарх Порфирије: Без изузетка смо се нашли у ратном пламену

"Срчани коронарни болесници који су прележали шлог, рецимо, који имају проблем са вратном и можданом циркулацијом, па особе које имају психичке проблеме. Дакле, угроженост је могућа прва три дана, а то су кључни дани за адаптирање организма на новонастало мјерење времена", каже љекарка.

Промјену времена најлакше подносе дјеца, мада и код њих, како каже, "може да се примјети њањавост".

Симптоми који се јављају због помјерања сата

Она наводи да губитак једног сата сна доводи до сијасет симптома, као што су:

• дневна поспаност,
• губитак концентрације,
• умор који не може да се објасни,
• раздражљивост,
• малаксалост,
• осјећај губитка равнотеже уз вртоглавицу која је посљедично нормално иритација централног нервног система и свих регулатора у организму.

"Чак и губитак апетита. Јер човјеку, док је такав, није ни до чега, ни до јела, ни до спровођења здравог начина живота, а све то доводи и до смањеног квалитета радне способности. Тиме су нарочито угрожени они који су за воланом, значи возачи прије свега, и сви они који су ранораниоци", објашњава др Радмила Шехић.

Сцена

Пјевачица била код Зорице и Кемиша на вечери: ''Нећу о томе - расплакаће ме''

Додаје да је у тим данима стрес врло битан. Под стресом расте хормон кортизол, који убрзава срчани ритам, изазива некада и прескакање срца, а и особе се трзају за све и свашта:

"То је једна, заиста, ванредна ситуација науштрб хормона радости. Све то дође, касније, у ред, али треба превазићи прва три дана."

Како превазићи прелазак на љетне рачунање времена

Прелазак на љетне рачунање времена и сат мање сна може се превазићи уз претходну припрему, коју треба почети недјељу дана раније, или бар три до четири дана прије помјерања казаљки.

"Прије очекиваног помјерања сата, неких 3 до 4 дана, а ко може и недјељу дана, треба раније одлазити у кревет у односу на вријеме у које се иначе спава. Треба лећи бар сат времена раније него што се уобичајено одлази."

Истовремено, треба боравити на дневном свјетлу што је дуже могуће а не сједити у затвореном простору, у кући. Ако је могуће, на паузи изаћи гдје има сунца, свјетла, јер ово сунце није оно убодно љетне, него прија, подиже расположење, дјелује као антидепресив. Свјетло преко очију повећава и виталност, и смањује све ово што изазива први атак тог поремећеног биоритма", каже др Радмила Шехић.

Република Српска

Додик: НАТО агресијом учињена историјска неправда

Треба избјегавати иритантна средства као што су кафа, газирана и енергетска пића – све оно што иритира и смањује унос витамина.

"Насупрот томе, треба повећати унос здравог, свјежег воћа и поврћа, јер је тако очуван сваки витамин и минерал. Када смо код хране, још је важније прескочити вечерњи оброк, да би сан био лакши, здравији, релаксиран. Тежак оброк и током спавања ангажује органе варења и оптерећује метаболизам", савјетује љекарка.

Битан унос витамина Ц

Сви витамини су битни, али је најважнији витамин Ц, јер је он тај који подиже имунитет.

"Он је тај који подиже одбрану организма против дјеловања и инфекције, а у таквом стресу до каквог доводи помјерање сата и организму пада имунитет, па је подложан инфекцијама. Пад имунитета подразумијева слабу одбрану организма и самим тим је мета за нову вирусну и неке друге инфекције."

"Вируси су увијек ту присутни, не нападају организам који је са здравом одбраном, такву територију они не дирају. Ц витамин је најснажнији антиоксиданс и врло важан за подизање имунитета, али не као таблете, него кроз воће, рецимо јабуку и поврће", каже докторка.

Друштво

Увредљиви графити на касарни "Заим Имамовић": "Смрт Србима, Босна Бошњацима"

Значај поподневне дремке

Према њеним ријечима, у овом периоду добро је дошла и поподневна дремка од пола сата до сат, никако дужа.

"Поподневна дремка помаже људима да се опусте, релаксирају, али само у почетку свих ових збивања, чисто да се врати енергија и да се надокнади изгубљено вријеме спавања, али временом и сам организам потпуно регулише биоритам. Осим ако не доживи компликације које смо већ напоменули, да би се здрав организам, па чак и старије особе, адаптирао, потребно је 4 до 7 дана", каже др Радмила Шехић за "Блиц здравље".