Шетња помаже у снижавању крвног притиска: Ево када је најбоље вријеме за ту активност

Иако нека истраживања указују на то да шетње у касним поподневним или вечерњим сатима могу донијети нешто веће користи, стручњаци наглашавају да је редовност важнија од доба дана. Повишен крвни притисак је један од главних узрока срчаних и можданих удара, али редовна физичка активност попут ходања може значајно помоћи у његовој контроли.

Свијет

Расмусен: Покушавамо да убиједимо Трампа да одустане од преузимања Гренланда

Постоји ли најбоље вријеме за шетњу?

Крвни притисак природно расте у јутарњим сатима, а увече се постепено снижава, објашњава кардиолошкиња др Тифани С. Ди Пјетро. Само једна шетња може снизити крвни притисак на неколико сати након активности. Управо зато доба дана у којем шетате може утицати на то када ће се тај ефекат појавити.

Нека истраживања показују да би шетња у касним поподневним или вечерњим сатима могла имати нешто израженији ефекат. Студија из 2019. године показала је да је аеробна активност увече довела до већег смањења систолног притиска након вјежбања у поређењу са јутарњим тренингом.

Ипак, др Ди Пјетро истиче да резултати истраживања нису једнозначни и да разлике међу појединцима постоје, али су најчешће мале.

Свијет

Пратио бившу супругу преко 200 километара, кћеркама говорио да ће им убити мајку

Др Џејсон В. Цо, кардиолог са Универзитета Стенфорд, упозорава да интензивно вјежбање непосредно пред спавање може нарушити квалитет сна. "Ако примјетите да вам је након брзе шетње теже да заспите, слободно вјежбајте у неко друго доба дана", каже. Стручњаци се слажу да је најбоље вријеме за шетњу оно које можете редовно уклопити у свој распоред.

Утицај кретања на крвни притисак

Осим доба дана, низ других фактора утиче на то колико ће шетња снизити крвни притисак. Најважнија је досљедност. "Редовно ходање током недјеља и мјесеци снижава просјечну вриједност крвног притиска", истиче др Ди Пјетро. Користи су обично израженије код особа које у почетку имају виши притисак.

Ипак, позитивне ефекте могу умањити нездраве навике попут лошег сна и хроничног стреса, који сами по себи повисују крвни притисак. Велику улогу има и исхрана, нарочито прекомјеран унос соли, алкохола и масна и нутритивно сиромашна храна.

Регион

Жена у мљевеном месу нашла необичне комаде: ''Морам ли пуњене паприке бацити у смеће?''

Важан је и темпо ходања. Најбољи ефекти постижу се брзим ходањем које убрзава рад срца. Др Ди Пјетро има једноставан савјет: током ходања требало би да можете да разговарате, али не и да пјевате. Препорука Америчког кардиолошког удружења износи најмање 150 минута физичке активности умјереног интензитета недјељно, што укључује и брзо ходање.

Како ходање помаже у снижавању крвног притиска

Висок крвни притисак настаје када сила којом крв притиска зидове артерија остаје повишена дуже вријеме, чиме се додатно оптерећује срце. Аеробна физичка активност подстиче крвне судове да производе више азот-моноксида, супстанце која помаже њихово ширење и снижавање притиска, објашњава др Цо. Ходање притом помаже и у смањењу нивоа кортизола, хормона стреса, чиме крвни судови остају еластичнији и отпорнији.