Шкрбић за АТВ: Универзитет у Бањалуци мора бити један од мотора развоја Српске

Шкрбић је за АТВ рекао да је прихватио функцију са јасним циљем – да искуства која је стекао на Медицинском факултету, прије свега у области развоја наставе, науке, истраживања и међународног позиционирања, примијени на нивоу цијелог Универзитета.

"Па не бих рекао да је турбулентно вријеме. Неки су покушали да од тога направе можда неку мало турбуленцију, као што сте рекли, али мислим да иде све својим током. Сенат је на својој посебној сједници, одмах послије годишњих одмора, засједао и једногласно донио одлуку, на приједлог декана Економског факултета, да ме предложи за вршиоца дужности до расписивања нормалног, редовног конкурса, односно пријаве за редован избор. Тако да сам прихватио ту позицију", рекао је Шкрбић.

Како је навео, управо је искуство са Медицинског факултета било кључно за његову одлуку да прихвати нову функцију.

"И тада сам рекао, искључиви разлог што прихватам је да све оно што сам радио на Медицинском факултету у циљу промоције факултета, бољег међународног позиционирања, увођења неких нових стандарда развоја наставе, развоја науке, истраживања, да примијеним и на факултету. И тада сам рекао: уколико ја немам подршку и сарадњу факултета, онда овај посао није за мене или би можда требало неко други то да ради", казао је Шкрбић.

Свијет

Бањалучанин папрено кажењен јер је на пумпи провео свега 39 секунди

Истиче да је одлука Сената била једногласна, а да нова функција, иако изазовна, представља прилику да се на нивоу цијелог Универзитета направе искораци у различитим областима.

"Једногласна одлука је била свих чланова који су били присутни на сједници Сената, тако да сам се прихватио овог посла који, морам признати, јесте изазован из више разлога", рекао је Шкрбић.

Он објашњава да је управљање једним факултетом значајно другачије од управљања цијелим Универзитетом.

"Руководити једним факултетом, посебно ако сте с тог факултета и ако већ познајете све ситнице и крупнице које чине један факултет, онда вам руковођење у својој властитој кући и није проблем, иако је изазовно у смислу да, уколико желите да направите неки искорак а ја увијек желим да направим искорак, увијек желимо да направимо више и мислим да увијек можемо више и боље. Али ово је сад нешто сасвим друго", навео је.

Универзитет у Бањалуци, подсјећа Шкрбић, није једна организациона цјелина са ограниченим бројем студијских програма. Ријеч је о систему који обухвата 17 факултета и институте.

"Сад више није један факултет са својим смјеровима и својим карактеристикама, ово је сада 17 факултета и институти. Тако да се ту сада и, ајде да кажем, изазови не могу рећи проблеми, иако их сигурно има и биће их мултиплицирају и стварају један другачији... Захтијевају другачију поставку, другачију позицију", каже Шкрбић.

Циљ је, додаје, да се нађе начин за рјешавање проблема и одговор на изазове са којима се суочавају факултети од наставе и науке до сарадње са привредом, другим универзитетима и међународним институцијама.

"Опет с циљем да, колико год је то могуће а мора бити могуће нађемо начине како да превазиђемо проблеме с којима се сваки факултет суочава, изазове које има у смислу наставе, у смислу науке, у смислу овог економског отварања, односно привредног отварања, сарадње са другим партнерима, сарадње са другим универзитетима и факултетима, међународном промоцијом", рекао је.

Градови и општине

Гори Липа, неприступачан терен отежава гашење

Један од праваца развоја види и у увођењу већег броја програма који би се изводили на енглеском језику, што би, сматра, додатно отворило Универзитет према студентима и професорима из иностранства.

"То су ствари које су неопходне да, уколико хоћемо да Универзитет у Бањој Луци буде што је могуће боље рангиран и препознатљив, и да буде у служби грађана не само Бање Луке, већ цијеле Републике Српске, и да буде окосница или, ја кажем, један од мотора привредног развоја Републике Српске. А ја мислим да то имамо", нагласио је Шкрбић.

Три правца развоја Универзитета

Шкрбић каже да је о правцима развоја већ разговарао са деканима, али и са ресорним министром, професором Драгом Мастиловићем.

"Мислим да ја сам то и разговарао са деканима, а ево имали смо и посјету министра, нашег ресорног министра, професора Драга Мастиловића, и њему сам исто то рекао – да некако видим правце развоја Универзитета у нека три смјера или три правца која би морала бити доминантна", рекао је Шкрбић.

Први правац односи се на кадровско јачање Универзитета и промјену начина вредновања рада наставног особља.

Шкрбић подсјећа да су раније, у периоду када је био министар здравља у Влади Републике Српске, доношена рјешења која су, између осталог, рад професора мјерила кроз број часова.

"То је нешто што нас оптерећује већ дуже вријеме. Ја се сјећам кад сам био у Влади као министар здравља, тада сам заједно са министром просвјете пошто је високо образовање тада било уз Министарство просвјете тада смо још, настојећи у циљу стабилизације Универзитета, донијели одређене законе и норме којима фактички валоризујемо или мјеримо рад професора на основу броја часова“, навео је.

Иако је такав модел, каже, можда имао смисла у одређеном прелазном периоду, данас га сматра недовољним.

"Рад на универзитету није исти што и рад у средњој или основној школи. И не можете професоре универзитета који су, ајде да кажем, слободоумни људи, људи који се баве науком, који се баве истраживањима, који успут и предају да пренесу своје знање и студентима... Не можете професора универзитета да нормирате на основу броја часова", рекао је Шкрбић.

Регион

Драма у авиону за Загреб: Дјевојчица позвала стјуардесу па јој показала страшну поруку

Најављује да би ова област требало да буде уређена новим законским рјешењима.

"То је, значи, прва ствар коју морамо да ријешимо. Ја сам то већ министру најавио и кроз нови закон који управо припремамо ћемо морати изнаћи могућности и начине како да савременије валоризујемо рад професора, наставника, сарадника на свим факултетима", каже Шкрбић.

Он наглашава да се то не односи само на Универзитет у Бањалуци, већ и на Универзитет у Источном Сарајеву и систем високог образовања у цјелини.

Паралелно са промјеном система вредновања, неопходно је, каже, повећати број наставника и истраживача, посебно младог кадра.

"Морамо отворити врата, морамо направити план са Владом, ми смо државни универзитет, добрим дијелом, највећим дијелом зависимо од буџета Владе Републике Српске и морамо направити план програмирања или репрограмирања начина финансирања и ангажмана професора с циљем да повећамо број... да попунимо младим кадром, да добијемо један значајнији број нових људи који нам требају за будуће вријеме", навео је.

Према његовим ријечима, кадровско јачање је предуслов за квалитетнији рад факултета.

"Без тог квантитета нема ни квалитета. Ја обично кажем да без критичне сиве масе – мислим на сиве мождане ћелије као у атомској физици, без критичне сиве масе нема ни ланчане реакције. Не можете очекивати бољитак уколико имате свега пар људи на једној катедри, примјера ради", каже Шкрбић.

Занимљивости

Ово цијепа срце: Рода страдала, мужјак остао сам са младунцима - онда се догодило нешто невјероватно

Због тога ће, додаје, бити неопходни разговори са ресорним министром и министром финансија, како би се направио дугорочан план јачања Универзитета.

"Морамо разговарати са ресорним министром, са министром финансија, направити план и ући прогресивно у јачање Универзитета, односно факултета, а тиме и Универзитета", истакао је.

Јачање научноистраживачког рада

Други велики правац развоја Универзитета, према Шкрбићевим ријечима, јесте јачање научноистраживачког капацитета.

Као примјер наводи Медицински факултет у Бањалуци и Центар за биомедицинска истраживања, који сматра једним од најбољих примјера како се могу изградити озбиљни научни капацитети.

"Друга ствар о којој смо већ разговарали, коју сам најављивао, је нешто без чега нема универзитета, нема ниједног факултета, а то је јачање научноистраживачког капацитета", рекао је Шкрбић.

Он сматра да резултати Медицинског факултета могу да буду модел и за друге чланице Универзитета.

Центар, додаје, показује да се и у Републици Српској могу створити институције које су способне да привлаче пројекте и остварују међународну сарадњу.

"И то је најбољи примјер да се тако нешто може направити и код нас, да буде респектабилно, да будемо ресурсни центар, да грабимо пројекте", навео је Шкрбић.

Шкрбић сматра да научни потенцијал не смије бити концентрисан само на један факултет.

"Ми морамо на сваком факултету развити науку у оном облику који је том факултету потребан", поручио је.

Као примјере наводи различите области у којима Универзитет већ има кадровски и инфраструктурни потенцијал.

"Ако се то могло урадити на Медицинском факултету у Бањалуци и да буде перјаница и да буде примјер другим факултетима, зашто не би могло бити на АГФ-у, Архитектонско-грађевинском, зашто не би могло бити на Филозофском имају капацитет зашто не би могло на Пољопривредном, јер свима говоримо и знамо да смо аграрна земља, зашто не може на Шумарском, а знамо да смо пуни шуме?", рекао је Шкрбић.

Према његовим ријечима, потенцијал постоји, али је неопходно научне капацитете развијати плански и одрживо.

"Постоје могућности, постоји један велики капацитет који треба искористити, али морамо зналачки то одрадити и направити да то буде одрживо", каже Шкрбић.

Већа међународна видљивост

Развој науке, сматра Шкрбић, мора бити праћен већом међународном видљивошћу и бројем научних публикација.

Зато као посебан циљ издваја стварање научних института, центара и центара изврсности који би били основа за истраживања, публикације и међународну сарадњу.

"То је друга ствар, значи, јачање научних капацитета, с једним посебним циљем, а то је да кроз те научне институте, институције, центре изврсности које желимо да правимо, да покренемо и публицистичку активност. То што се испитује, да се публикује", навео је.

Посебно истиче значај публикација у међународно признатим часописима.

"Ако не публикујете у међународним часописима, на часописима који су на такозваној листи Web of Science, ви као да не постојите“, поручио је Шкрбић.

Свијет

Деценијама једини у селу од 14 кућа: Има 70 година и само један велики страх

Као примјер резултата који се могу постићи наводи период руковођења Медицинским факултетом.

"Импакт факултета који сам до сад водио је био у експоненцијалној линији по броју објављених радова, броју цитата, присутности на међународној сцени, међународним конгресима и тако даље", рекао је.

Сматра да то искуство треба пренијети и на друге чланице Универзитета, како би научни резултати били основ за нова партнерства и пројекте.

Гостујући професори из цијелог свијета

Један од начина за јачање међународне позиције Универзитета јесте и ангажовање водећих стручњака из иностранства.

Шкрбић каже да научни центри могу бити платформа за довођење гостујућих професора, организовање предавања и успостављање дугорочне сарадње.

"Кад већ то имамо, опет добро искуство које носим је то да кроз тај центар... Тај центар је прилика да ви ангажујете гостујуће професоре из цијелог свијета, да свако у својој бранши каже: ‘Овај професор је водећи у том сегменту’, и то... Позваћемо га да одржи предавање, позваћемо га да буде наш члан", навео је Шкрбић.

Управо кроз такве моделе, сматра, Универзитет у Бањалуци може да ојача своју позицију у региону и изван њега.

За Шкрбића, кључни циљеви су јасни: кадровско подмлађивање, другачије вредновање рада професора, снажнији научноистраживачки рад, веће издвајање за науку, повезивање са привредом и снажнија међународна сарадња.

Све то, каже, треба да води ка томе да Универзитет у Бањалуци буде модерна и конкурентна високошколска установа и један од носилаца развоја Републике Српске.