Дебакл у Бриселу: Руте одбио да се састане са Денисом Бећировићем

Како сазнаје Истрага из извора у кабинету предсједавајућег Предсједништва, Бећировић је уочи своје посјете Бриселу на све начине покушавао договорити састанак са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, или се барем фотографисати са њим и онда то представити јавности као званични сусрет са првим човјеком Алијансе. У томе, ипак, није успио и умјесто Рутеа, са њим се састала замјеница генералног секретара НАТО-а Радмила Шекеринска. Након састанка, Шекеринска је кратко изјавила да је имала “добру размјена мишљења” са Денисом Бећировићем.

"Поздравила сам позитиван замах и охрабрила даљње напоре за унапређење дијалога и сарадње. Наша посвећеност стабилности, територијалном интегритету и суверенитету Босне и Херцеговине је непоколебљива", навела је Шекеринска у штуром саопштењу на X-u.

У наставку текста доносимо детаље о томе шта се дешавало иза затворених врата током састанка Дениса Бећировића и Радмиле Шекеринске у Бриселу.

Бећировић је прво детаљно говорио о досадашњим активностима Босне и Херцеговине на путу ка НАТО-у. Између осталог, говорио је о усвајању различитих програма реформи, учешћу Оружаних снага БиХ у мировним мисијама, повећању издвајања за одбрану у посљедње три године, као и о модернизацији кроз набавку нове опреме за Оружане снаге. Нагласио је да су испуњени сви предуслови за добијање позива у чланство, те изјавио да на “институционалном нивоу” унутар БиХ постоји сагласност о приступању НАТО-у, подсјетивши да су потребни закони и прописи већ раније усвојени уз учешће и политичких актера из Републике Српске.

БиХ

Радончић: Бећировић и Конаковић морају изаћи пред демонстранте

Навео је и анкете које показују да више од двије трећине грађана БиХ подржава улазак у НАТО. Говорећи о међународној димензији, осврнуо се на Сједињене Америчке Државе и документ усвојен прошле године који се односи на развој демократије на Западном Балкану, у чијој је изради и сам учествовао. Тај документ предвиђа америчку подршку државама региона које још нису чланице НАТО-а како би им се олакшао пут ка приступању, што, како је навео Бећировић, потврђује да САД и даље подржавају политику проширења Савеза.

У том контексту, позвао је Шекеринску да се интензивира сарадња са БиХ, укључујући слање јасних порука да неће доћи до безбједносног вакуума у земљи, као и снажну подршку територијалном интегритету и суверенитету БиХ. Предложио је и израду конкретне мапе пута за постизање интероперабилности са НАТО-ом, те иницијативу да БиХ добије позивно писмо за чланство најкасније до 2030. године.

БиХ

Политичко Сарајево "погубљено" од дипломатске офанзиве из Српске: "Овај је ранг Раме Исака"

С друге стране, Радмила Шекеринска је похвалила усвајање досадашњих докумената, али је нагласила да очекује и правовремено усвајање Програма реформи за 2026. годину. Као пожељан рок навела је одржавање састанка Сјеверноатлантског савјета (НАЦ) са представницима БиХ планираног за 6. мај, истичући да се радује том сусрету јер представља прилику да савезници из НАТО-а директно чују планове БиХ за наредни период, као и да процијене гд‌је могу пружити додатну подршку. Такође је нагласила важност истицања постигнутих резултата, посебно реализираних пројеката у којима је НАТО имао значајну улогу, јер такви примјери охрабрују савезнике да додатно инвестирају и ангажују се.

Потребан унутрашњи консензус

Међутим, говорећи о самом процесу чланства, замјеница генералног секретара НАТО-а појаснила је да кључни кораци у том смислу зависе од саме државе кандидаткиње. Шекеринска је јасно поручила како је у институцијама БиХ неопходно прво осигурати унутрашњи консензус и упутити формални захтјев за приступање НАТО-у, а тек након добијања позива слиједи захтјевнија фаза процеса.

БиХ

Бећировић додијелио непостојеће признање Дини Мерлину

Другим ријечима, и поред формалног напретка који Босна и Херцеговина биљежи у сарадњи са НАТО-ом, кључна препрека и даље остаје политичка реалност унутар БиХ. Без сагласности представника власти из Републике Српске, процес приступања не може прећи из техничке у политичку фазу, што практично значи да сви досадашњи кораци на том путу имају лимитиран домет. Актуелна власт у Републици Српској не само да не подржава чланство у НАТО-у, него активно промовише концепт војне неутралности, често га повезујући са ширим геополитичким опред‌јељењима и унутрашњим политичким позиционирањем. Имајући у виду јасне поруке из Брисела да је унутрашња сагласност први и неизоставан корак ка формалном захтјеву за чланство, мало је наде да ће БиХ добити позивно писмо у скорије вријеме.

Дакле, иако међународни партнери, укључујући Сједињене Америчке Државе, и даље подржавају проширење НАТО-а, стварни темпо напретка БиХ зависиће готово искључиво од унутрашњег политичког договора. А таквог договора, за сада, нема ни на помолу.