Швајцарска више није центар богатства, изгубили су трку

Хонг Конг је први пут претекао Швајцарску као највећи свјетски центар за прекогранично управљање богатством, будући да му је прилив инвестиција из континенталне Кине помогао да засјени Швајцарску као традиционално уточиште богатства.

Према процјени компаније за пословно савјетовање Бостон консалтинг групе (Boston Consulting Group – BCG), менаџери богатства у Хонг Конгу 2025. године управљали су међународном имовином вриједном 2,9 билиона (2.900 милијарди) долара (4,87 билиона КМ).

Тенис

Шок: Друга тенисерка свијета и шампионка АО испала са Ролан Гароса

Готово 60 одсто те имовине је из континенталне Кине, а БЦГ-ова претпоставка јесте да ће брзи раст азијског богатства повећати јаз између Хонг Конга и Швајцарске на готово 600 милијарди долара (више од билион КМ) до краја деценије.

Кинеске компаније, посебно оне које производе електрична возила, у чему је Кина свјетски лидер, поново масовно користе берзу у Хонг Конгу како би привукле страни новац и финансирале свој раст.

Богати људи широм свијета више не држе сав свој новац на једном мјесту. Због страха од ратова, политичке нестабилности и међународних санкција (нпр. замрзавање имовине), распоређују свој новац у више различитих држава како би осигурали богатство. Хонг Конг је постао једно од главних сигурних мјеста за такву расподјелу.

Свијет

САД нуде награду до 10 милиона долара за информације о финансирању Хезболаха

„Ово је потпуно нови феномен. Нисам видио ништа слично“, рекао је Мајкл Пелман Роуланд (Michael Pellman Rowland) из компаније Бејслајн велт менаџмент (Baseline Wealth Management), компаније за управљање богатством са сједиштем у Швајцарској, која има клијенте широм свијета.

Богати клијенти, који селе новац у иностранство (офшор – offshore), традиционално су били мотивисани пореским планирањем или корпоративним организовањем, рекао је Роуланд, али од пандемије коронавируса све више траже „јурисдикцијску диверзификацију“.

Ријеч је о расподјели имовине у више различитих земаља како би се заштитили од геополитичких и политичких ризика.

Када богаташи распоређују свој новац на више страна, то највише користи највећим свјетским финансијским центрима (тзв. букинг центрима – booking centrima), тј. градовима и државама у којима банке чувају и управљају тим страним новцем, објаснио је БЦГ-ов партнер Мајкл Калих (Michael Kahlich).

Хроника

Професору из Бијељине одређен притвор: Осумњичен за полно узнемиравање ученице

„Видимо да настају два различита центра“, истакао је Калих, при чему Хонг Конг и Сингапур чине једно упориште мреже у Азији, док Швајцарска, Уједињени Арапски Емирати и Сједињене Америчке Државе формирају ривалску осовину на Западу.

Иако је Швајцарска снажније везана за зрело западноевропско богатство и мање изложена брзорастућим азијским токовима новца који преобликују ову индустрију, банкари су навели да многи богати азијски клијенти и даље желе да се њихова имовина у коначници води и чува управо у Швајцарској.

Већина великих међународних банака, укључујући и швајцарске приватне банке, сада имају велике операције управљања имовином (booking operations) у Хонг Конгу и Сингапуру како би опслужиле растуће азијско богатство.

Регион

Ужас у Хрватској: Отели дјевојку, злостављали је и силовали пред дјететом

Но, финансијски стручњаци се питају чини ли Швајцарска довољно да остане конкурентна, будући да је њена највећа банка, УБС, у сукобу с регулаторима око нових правила о капиталу.

„Питање је чини ли Швајцарска довољно да активно одбрани своју позицију у управљању богатством или се једноставно ослања на своју стабилност. Мислим да је у питању ово друго“, изјавио је неименовани УБС-ов банкар.

Други центри, попут Дубаија, такође су брзо нарасли од пандемије, дјелујући као мост између супарничких источних и западних извора капитала.

Банке, укључујући УБС, Џеј-Пи Морган (JPMorgan) и Дојче банк (Deutsche Bank), агресивно су се шириле у Дубаију посљедњих година, привучене нултом стопом пореза на доходак, релативном политичком стабилношћу те приливом богатих појединаца, хеџ фондова и породичних канцеларија (family offices) из Русије, Индије, Кине, Европе и Залива.

Међутим, прекогранично богатство евидентирано у Емиратима и даље је знатно мање него у Швајцарској или Хонг Конгу те је прошле године износило 721 милијарду долара (1,2 билиона КМ), навео је БЦГ, упркос расту од 11 одсто.

Сингапур је такође привукао много новца с истока, али је његов раст у посљедње вријеме успорио. Разлог за то су велики скандали с прањем новца, због чега је држава увела строже контроле и законе. Сада банке у Сингапуру много детаљније и строже провјеравају богате странце који желе тамо донијети свој новац, пише лист Фајненшел тајмс.

(Кликс)