Нови закон за стране раднике у Хрватској

Ипак, учесници дебате сагласни су да хрватска економија без радника из иностранства тешко може одржати садашњи темпо раста.

Хроника

Наставник пријетио дјетету у Основној школи у Сарајеву

Отворена су бројна питања о доласку страних радника, њиховој интеграцији, безбједности, али и заштити домаћег тржишта рада. Посебну пажњу изазвао је и недавни напад на држављанина Филипина у центру Загреба.

„Тај случај можемо посматрати феноменолошки. То питање отвара шира друштвена и социолошка питања о томе којим путем млађе генерације не би требало да иду, али ријеч је о изолованом инциденту и тако га треба посматрати. Не бих рекла да је то тренд, али треба бити свјестан да није добро ићи у смјеру пораста расистичких и ксенофобних осјећања према држављанима трећих земаља који долазе у Хрватску да поштено раде“, рекла је у ХРТ-овој емисији „Отворено“ државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Ирена Петријевчанин.

„Хрватска без страних радника не може“

Петријевчанин је поручила да је страна радна снага постала неопходна за хрватску економију.

Занимљивости

Хороскоп за 14. мај: Овнове чека нова зарада, а Ваге коначно одахну због новца

„Хрватска без страних радника не може и то је чињеница“, рекла је, додајући да је потребна „здрава симбиоза и суживот“.

Навела је да би однос државе, страног радника и послодавца требало да буде уравнотежен, те да је слика о доласку странаца често искривљена.

„Од 1. јануара до 10. маја имамо 113.677 држављана трећих земаља који се тренутно налазе у земљи са важећим дозволама за боравак и рад. Ако говоримо о трендовима, број сезонских радника повећан је за 150 одсто у односу на 2025. годину, што је омогућио управо нови закон. Истовремено је број нових запошљавања држављана трећих земаља смањен за 37 одсто“, рекла је Петријевчанин.

Додала је да тај тренд показује да је систем „уоквирен“ и да нема потребе за новим масовним доласцима радника из иностранства.

Свијет

Жртва тврди да ју је Епстин злостављао док је био у кућном притвору

Нови закон уводи више реда

О систему запошљавања страних радника говорио је и државни секретар у Министарству рада, пензионог система, породице и социјалне политике Иван Видиш, који сматра да нови закон доноси више реда у читав систем.

„Није смањен број радника него радних дозвола. Уведено је много више реда. Повећан је број радних дозвола које се продужавају и њихов удио сада износи 40 одсто“, рекао је Видиш.

Према његовим ријечима, Хрватска данас има мање од 65.000 незапослених и није реално очекивати да се сва радна мјеста могу попунити домаћом радном снагом.

Република Српска

Цвијановић: Сарадња Српске и Израела заснована на искреном пријатељству

Обавезно учење језика и здравствене провјере

Кључне измјене закона односе се на обавезно учење хрватског језика, здравствене провјере и продужење трајања радних дозвола у одређеним секторима.

„Учење хрватског језика и провјера здравственог стања повећавају удио домаће радне снаге који увијек мора да постоји. Дио који се односи на познавање језика привукао је велику пажњу. Припремили смо да се то финансира из европских фондова како не би представљало превелико оптерећење за послодавце“, рекао је Видиш.

Он сматра да се у јавности често покушава створити наратив о „неконтролисаном масовном увозу радне снаге“, иако велики број радника долази из европских и сусједних земаља.

„Ти људи не представљају ризик нити пријетњу. Они представљају велику корист за нашу економију и дугорочно за пензиони систем“, рекао је Видиш.

Бања Лука

Ови дијелови Бањалуке данас остају без струје

Послодавци траже мање администрације

Директорка Хрватске удруге послодаваца Ирена Вебер оцијенила је да је нови закон компромис свих социјалних партнера.

„Имамо економију која снажно расте. Да није било исељавања и негативне демографске ситуације, опет бисмо имали потребу за радном снагом. Потреба за страном радном снагом је чињеница и са тим морамо да се помиримо“, рекла је Вебер.

Нагласила је да нови закон доноси и одређено административно растерећење, као и већу дигитализацију процеса издавања дозвола.

Највише радника недостаје у грађевинарству и угоститељству

Предсједник Хрватске обртничке коморе Далибор Кратохвил упозорио је да мали предузетници имају додатне проблеме при запошљавању страних радника јер немају административне капацитете попут великих компанија.

Свијет

Оженио се у БиХ док је још увијек био у браку у Аустрији

Истакао је да највише радника недостаје у грађевинарству, угоститељству и производњи.

„Данас у обртништву без страних радника овакав економски раст не бисмо биљежили. Ти људи су дошли у Хрватску да раде и зараде за своје обизељи. Морамо их прихватити јер бисмо без њих данас били у веома незавидној ситуацији“, закључио је Кратохвил, преноси тпортал.