Докторка упозорила на највеће опасности на купалиштима: Може бити кобно

Она је изјавила да родитељи никако не треба да пуштају своју дјецу у воду уколико има више дјеце, као и да их не треба пуштати из видокруга у близини воде или на базену уколико су дјеца мала, како би се избјегао ризик од утапања, и напоменула да су ријеке најризичније и за дјецу и за одрасле купаче.

Наука и технологија

ТикТок опет под лупом: Налози малољетника нису адекватно заштићени

Мацура је за Танјуг рекла да ако су у питању старија дјеца која су жељна неких акробација, роњења или скакања, родитељи морају да их припреме на то да ријека није полигон за такву врсту спорта, да морају да воде рачуна да у ријеци могу да ускоче у вир, неки муљ или дубину из које неће моћи да изроне.

"Љето је ризично, има доста утопљења несвјесних или свјесних. Скакање из чамца је такође нешто што може бити опасно, али ту су родитељи, љекари и они који треба да савјетују путем медија како се понашати на копну, а како у води", изјавила је она.

Одговарајући на питање шта је кључно да одмах ураде они који спашавају дављеника, Мацура је напоменула да је приликом спашавања дављеника кључно дати вјештачко дисање, односно удувати пет јаких удаха реаниматора методом уста на уста или уста на нос, како би дављеник дошао до кисеоника.

"Послије тога се може дати спољашња масажа срца, реанимација. Може онај који спашава на тренутак окренути дављеника на страну и вода ће сама изаћи из организма. Треба најмање 45 минута реанимационог поступка да би се утопљеник повратио. Први корак ако особа не дише је пет јаких издаха и око 30 притисака на грудни кош. У свим ситуацијама мора да се позове хитна помоћ, јер иако сте ви први који спашавате живот онај ко продужава је хитна помоћ", поручила је она.

Друштво

Астрономске цифре у Српској: Ево колико су плаћени стан и кућа

Коментаришући то што је у Србији током љета четворо дјеце изгубило живот у води, Мацура је рекла и да нагли скок у воду и промјена температуре могу да представљају велики ризик од утапања за купаче, и додала да током дужег боравка у загријаној просторији или на сунцу може да дође до толотног удара или сунчанице, када је неопходно болничко лијечење.

"Може доћи и до сунчанице када неко дуго лежи на обали. Када човјек изненада изгуби свијест температура скаче до непредвидивих 40 степени, престанак знојења означава да постоји слом организма, притисак расте док пулс пада. Ту треба болничко лијечење и давање инфузија", навела је она.

На питање да ли људи који имају хроничне болести морају посебно да воде рачуна приликом уласка у воду током љета, Мацура је рекла да особа са хроничним болестима, срчани болесници, респираторни пацијенти, неуролошки пацијенти и особе које имају епилепсију треба посебно да воде рачуна приликом уласка у воду јер дејство сунца и воде може да доведе до епилептичног напада и утопљења.

Фудбал

Играчи тукли судију: Утакмица завршила хаосом

"Срчани удари такође могу бити проузроковани уколико је вода хладна, уколико вас ухвати грч у листовима, стопалу, бутини. То такође може да буде један од ризика фактора од дављења у води", напоменула је докторка.