Арагчи проговорио о погибији ајатолаха Хамнеија: Није хтио у склониште, био сам у канцеларији

Ирански министар спољних послова открио је да се налазио унутар канцеларијског комплекса страдалог иранског лидера ајатолаха Саједа Алија Хамнеија када се догодио напад који је довео до његове погибије.

Свијет

Израел открио када су донијели одлуку да убију Алија Хамнеија

Рекао је да се вратио у Техеран са преговора у Женеви и да је ујутро на дан напада отишао у канцеларију Саједа Хамнеија како би извијестио званичнике о разговорима и све већој вјероватноћи рата.

Према Арагчију, зграда у којој се састајао са званичницима нашла се под нападом, при чему је један дио претрпио тешка оштећења, док је крило у којем се он налазио остало нетакнуто.

„Био сам у згради његове канцеларије у тренутку када се напад догодио“, рекао је Арагчи.

Казао је да његова тренутна брига није била властита безбједност, већ стање Саједа Хамнеија, за којег је вјеровао да се вјероватно налази у својој канцеларији упркос појачаним војним тензијама и упозорењима на рат.

„Моја прва мисао и моја прва брига било је стање Врховног вође“, рекао је, додајући да је карактер Саједа Хамнеија чинио мало вјероватним да би тражио склониште упркос пријетећем окружењу.

Свијет

Врховни вођа запријетио након убиства Лариџанија: "Злочиначке убице ће платити"

Према Арагчију, Сајед Хамнеи је раније рекао да ће остати уз становништво све док цивили немају једнак приступ сигурним склоништима, додајући да ће руководство дијелити сваку опасност с којом се народ суочи.

„Ова туга никада неће бити заборављена. То је рана у нашим срцима која можда никада неће зацијелити“, рекао је Арагчи.

Вођење рата

Арагчи је навео да је ирански политички систем показао отпорност након тог догађаја, тврдећи да су државне институције брзо реаговале како би осигурале континуитет вођења и управљања, одбацујући очекивања за која је рекао да су постојала међу противницима Ирана да ће ово мучеништво дестабилизовати земљу.

Истакао је да је прелазак на ново руководство показао снагу институција Исламске Републике и трансформисао оно што су противници видјели као тренутак слабости у извор националног јединства.

Арагчи је додао да је наредних 40 дана провео радећи из Министарства спољних послова, не враћајући се кући, фокусирајући се на одбрану позиције Ирана на међународном плану и преношење поруке о отпорности земље током рата.

Свијет

Велики преокрет: Моџтаба одбио, а затим и Трамп

Одговарајући на питање да ли су очекивали рат након повратка из Женеве, Арагчи је рекао да се Техеран припремао за рат и прије женевских преговора, тврдећи да су сви показатељи уочи разговора указивали на високу вјероватноћу ескалације.

Арагчи је открио да су ирански званичници јавно и приватно признали ову процјену, укључујући и на затвореним парламентарним сједницама, наглашавајући да су и влада и оружане снаге биле спремне за сваки сценарио.

Иако је признао да је рат укључивао тактичка изненађења, Арагчи је инсистирао на томе да Иран није био стратешки затечен. Указао је на брз одговор Ирана након уводних удара, рекавши да су операције одмазде почеле у року од два часа упркос губитку високих команданата у почетној фази.

Арагчи је објаснио да је ирански војни систем био пажљиво унапријед планиран, укључујући и кризне аранжмане за сукцесију руководства на више нивоа. Појаснио је да је свака командна позиција имала одређене структуре замјене, осигуравајући континуитет операција чак и у случају циљаних атентата.

Према ријечима министра спољних послова, овај вишеслојни систем омогућио је Ирану да одржи свој одговор током цијелог рата упркос сталним нападима на особље и војну инфраструктуру. Додао је да је Иран сада у снажнијој позицији да се суочи с будућом агресијом, наводећи побољшану спремност и отпорност на бојном пољу развијену током рата.

Арагчи је изјавио да су иранске ратне припреме и стратегија војног одговора били директно наређени и надгледани од стране Саједа Хамнеија, рекавши да је оквир за припрему за дуготрајни рат и војни одговор успостављен под његовим вођством, а имплементирале су га оружане снаге.

Свијет

Хамнеи најавио нове мјере против Америке и Израела

Казао је да је рат означио стратешку прекретницу, преобликујући перцепцију о војној и политичкој снази Ирана. Такође је тврдио да је рат разоткрио границе америчког војног присуства у регији, рекавши да оно није успјело пружити сигурност и да је, у неким случајевима, постало контрапродуктивно.

Арагчи је рекао да се ослањање на америчке базе показало неефикасним, те да су те инсталације постале терет, а не заштитна средства. Према његовим ријечима, рат је покренуо шире преиспитивање регионалних безбједносних оквира, уз све веће расправе о новом моделу заснованом на регионалној сарадњи, а не на спољним силама.

Земље Залива

Арагчи је рекао да је Техеран више пута обавијестио заливске земље да би свака ескалација која укључује Сједињене Америчке Државе или Израел могла довести до иранских одговора усмјерених на америчка војна средства у регији, истовремено наглашавајући да Иран није желио рат.

Навео је да је овај став пренесен током више регионалних посјета, гдје су званичници наглашавали да Иран не жели рат, али да ће одговорити ако му буде наметнут. Рекао је да је Иран експлицитно упозорио да би америчке базе у регионалним земљама могле постати мете ако се буду користиле у операцијама против Ирана.

Арагчи је открио да неке државе можда нису озбиљно схватиле ова упозорења или су вјеровале да Иран нема способност да дјелује. Додао је да су ујутро на дан када је рат почео, ирански званичници контактирали неколико регионалних влада како би поновили да ће сваки одговор укључивати и америчке инсталације.

Нагласио је да би ирански одговор циљао америчке базе, а не територије заливских држава, правећи разлику између земаља домаћина и америчких снага.

О односима Ирана с Султанатом Оманом, Арагчи је рекао да они остају „пријатељски и братски“, наглашавајући блиску координацију између двије земље у управљању Хормушким мореузом.

Рекао је да је Оман углавном био заобилазан током рата, осим изолованих инцидената за које је навео да су резултат грешке или неспоразума.

Арагчи је казао да се Техеран и Мускат активно консултују о управљању поморским саобраћајем, напомињући да су обје обалске државе које дијеле одговорност над овим стратешким пловним путем.

Тврдио је да Хормушки мореуз није међународни пловни пут у уобичајеном смислу, већ је подијељен између иранских и оманских територијалних вода, што објема земљама даје „природно право“ да њиме заједнички управљају.

О Моџтаби Хамнеију

Одговарајући на питања о извјештајима да је Доналд Трамп тврдио како се састао или тражио састанак с иранским лидером Саједом Моџтабом Хамнеијем, ирански министар спољних послова је рекао да није видио конкретну објаву на коју се реферише, напомињући да оно на шта је наишао сугерише само да је Трамп био „спреман за састанак“ или да је изразио спремност за ангажман.

Рекао је да такве тврдње треба третирати с опрезом и процјењивати унутар реалистичног оквира, наглашавајући потребу да се остане приземљен у „стварном свијету“.

Арагчи је потом потврдио да ајатолах Сајед Моџтаба Хамнеи тренутно обавља руководеће одговорности у Исламској Републици, наглашавајући да он има снажну и одлучујућу улогу у вођењу државних послова и надгледању кључних одлука.

Навео је да је ограничена јавна видљивост Саједа Хамнеија резултат безбједносних разлога, додајући да власти не препоручују проширење његових појављивања изван тренутног нивоа као заштитну мјеру.

Арагчи је нагласио да је комуникација с руководством континуирана, при чему се директиве издате на највишем нивоу брзо преносе и проводе у државним институцијама без одлагања.

Додао је да постоји широки национални консензус око управљачке структуре, за коју је рекао да је осигурала потпуни континуитет власти и спријечила било какве поремећаје у функционисању државе. Према његовим ријечима, институционална кохезија и административна контрола остале су нетакнуте, уз исти ниво координације и јавног усклађивања који се наставља под тренутним аранжманом руководства.

Однос према Хезболаху

Ирански министар спољних послова Арагчи изјавио је да Иран остаје посвећен постизању прекида ватре широм Либана и шире регије, тврдећи да се било какво заустављање непријатељстава не може посматрати изоловано. Нагласио је да сваки прекид напада мора укључити либански фронт као дио јединственог бојишта обликованог текућим регионалним сукобима с Израелом и Сједињеним Америчким Државама.

Арагчи је додао да је окончање рата у Либану неодвојиво од окончања израелске окупације у јужном Либану, тврдећи да сваки прекид ватре мора бити праћен потпуним повлачењем израелских снага из окупираних подручја и свеобухватним политичким рјешењем које чува територијално јединство Либана.

„Окончање рата у Либану значи и окончање окупације“, рекао је Арагчи, додајући да свако рјешење мора бити праћено потпуним израелским повлачењем с либанске територије.

Додао је да ће напори за обнову природно услиједити након прекида непријатељстава, напомињући да је више земаља већ изразило спремност да учествује у обнови онога што је уништено током рата.

„Питање обнове биће на дневном реду након завршетка рата“, рекао је, наглашавајући да ће Иран, заједно с другим партнерима, допринијети у складу са својим могућностима, истовремено потврђујући да иранска влада и народ „неће заборавити своје пријатеље у Либану“.

Арагчи је навео да је Техеран досљедно помагао земљама погођеним ратом или природним катастрофама „у границама својих могућности“, додајући да Либан неће бити изузетак када услови то дозволе.

Нагласио је да подршка Ирана Хезболаху остаје непромијењена, али је истакао да Техеран посматра Либан као цјелину и тежи широком ангажману с његовим институцијама у политичком, економском и културном сектору.

„Наш однос с Хезболахом и наша подршка Хезболаху остају непоколебљиви, али ми на Либан гледамо као на цјелину“, рекао је.

(Кликс)