Нека су изузетно језива: 10 предвиђања за наредну деценију

Центар редовно анализира глобалне трендове, а његово најновије истраживање доноси стручну пројекцију свијета какав нас очекује 2036. године.

Умјесто нагађања, анализа се темељи на истраживању спроведеном крајем 2025. у којем је учествовало 447 водећих стручњака из 72 државе.

Свијет

У замрзивачу пронађена тијела двије бебе

Испитаници из приватног, владина и академског сектора, предвођени експертима из САД и Европе уз допринос Глобалног југа, пружили су свеобухватан увид у геополитичку будућност.

Резултати откривају изражен песимизам: чак 63% стручњака вјерује да ће свијет 2036. бити у лошијем стању него данас.

Овакво мрачно расположење, у којем тек мањина очекује позитиван помак, сугерише да нас очекује деценија пуно озбиљних изазова за глобалну безбједност и економију.

1. Кина постаје водећа свјетска сила и напада Тајван

Иако већина испитаника предвиђа да ће САД задржати војну надмоћ, превладава став да ће Кина постати водећа свјетска економска сила (58%). Ера америчке доминације полако уступа мјесто биполарном или мултиполарном поретку у којем ће се ове двије силе борити за превласт.

Хроника

Снимак тренутка када трамвај искаче из шина: Драматичне сцене на улици

Забринутост због могућих сукоба расте, па тако чак 70% стручњака вјерује да ће Кина у идућих десет година покушати силом преузети Тајван.

Тај сценариј види се као најизгледнији окидач за нови свјетски рат, који предвиђа више од 40% испитаника. Уз Тајван као главну кризну тачку, као могућа жаришта великог сукоба наводе се још источна Европа и Блиски исток, што указује на врло крхку глобалну стабилност.

2. НАТО неће постојати у данашњем облику

Будућност НАТО обиљежена је великом неизвјесношћу, при чему су стручњаци подијељени око његова утицаја, док чак 44% њих вјерује да Савез 2036. године више неће постојати у данашњем облику.

Иако већина (61%) и даље види САД у водећој улози, значајних 39% испитаника предвиђа слабљење америчке доминације унутар савеза. У том сценарију, као нови могући лидери који би преузели кормило спомињу се коалиције држава предвођене Њемачком (33%), Пољском (20%) или Француском (19%).

Република Српска

Начелник Главне управе МУП-а Русије за град Москву честитао Карану изборну побједу

Посебно забрињава могућност нуклеарне пролиферације унутар самог савеза као одговор на могуће повлачење америчког “нуклеарног кишобрана”. Чак 85% испитаника очекује да ће барем једна нова држава набавити нуклеарно оружје до 2036. године, при чему се Турска (30%), Њемачка (24%) и Пољска (15%) наводе као најизгледнији кандидати.

Ови подаци сугеришу да је опстанак стабилног НАТО директно повезан с одржавањем америчког војног вођства и повјерењем у постојеће безбједносне савезе.

3. Русија се распада и пријети нуклеарним ратом

Рат у Украјини вјероватно ће прерасти у замрзнути конфликт, што сматра 52% испитаника, док повјерење у исход повољан за Русију опада.

Русија се перципира као сила у опадању чији ће глобални утицај бити минималан у свим кључним доменима, од економије до меке моћи. Додатно, чак 36% анкетираних предвиђа могућност унутрашњег распада државе због револуције или грађанског рата, што је пораст у односу на претходну годину.

Занимљивости

Вјеровања за данашњи празник: Ако дува сјеверац, не слиједи добра година

Ипак, слабљење Русије не умањује њену опасност; напротив, стручњаци је виде као највјероватнијег актера који би могао употријебити нуклеарно оружје. Међу онима који очекују нуклеарни напад у идућој деценији, чак 60% упире прстом у Москву. Такав развој догађаја сугерише да ће Русија остати непредвидив и опасан фактор на ивици Европе, упркос драстичном губитку статуса свјетске велесиле.

4. АИ постаје паметнији од људи

Развој технологије достићи ће ниво опште вјештачке интелигенције (АГИ), система који по когнитивним способностима парира или надмашује људско биће у било којем задатку.

Иако су испитаници генерално оптимистичнији од шире јавности – њих 56% вјерује да ће АИ имати позитиван учинак на глобална збивања – расте број оних који изражавају забринутост због могућих негативних посљедица.

Хроника

Огласило се Тужилаштво о трагедији у Сарајеву

Посебно је упечатљив скок у страху од економских поремећаја: број оних који губитак послова због аутоматизације сматрају највећом пријетњом глобалном просперитету више се него удвостручио у годину дана (са 6 на 14%).

Стручњаци упозоравају да би се почетни ентузијазам око вјештачке интелигенције могао претворити у разочарање слично ономе са друштвеним мрежама, чији се утицај данас перципира готово искључиво негативно због јасних друштвених нуспојава.

5. Расте ‘нуклеарни клуб’

Чак 85% испитаника очекује да ће нове државе набавити ово оружје. Иран се наводи као најизгледнији нови члан “нуклеарног клуба” (66%), што указује на то да недавни војни покушаји уништења његовог програма нису зауставили техеранске амбиције.

Овај тренд изазива ланчану реакцију, па се као идући кандидати истичу Саудијска Арабија (53%) те државе источне Азије попут Јужне Кореје и Јапана, док повјерење у међународне механизме неширења оружја готово не постоји.

Парадоксално, упркос већем броју нуклеарних сила, страх од стварне употребе оружја значајно је опао – 78% испитаника вјерује да до нуклеарног напада неће доћи, што је велики скок у односу на прошлогодишњих 52%.

Љубав и секс

Ово су најскладнији хороскопски парови: Надопуњују се у сваком погледу

Међу оном мањином која и даље страхује од нуклеарног рата, Русија остаје главни сумњивац, но занимљиво је да расте и проценат оних који виде САД као могућег корисника (8%).

Чини се да стручњаци вјерују у опстанак нуклеарног одвраћања, чак и у знатно опаснијем и напученијем нуклеарном окружењу.

6. Нејасна будућност Европске уније

Стручњаци су прилично песимистични у погледу шанси Европске уније да се до 2036. године пробије у сам врх глобалних економских (3%) или технолошких сила (5%).

Евро се такође не сматра озбиљним изазивачем америчком долару; веће шансе за то дају се криптовалутама и кинеском јуану.

Штавише, чак 22% испитаника предвиђа могућност потпуног распада Уније у идућој деценији, што одражава дубоку сумњу у њену институционалну стабилност и глобалну конкурентност.

Са друге стране, Европа задржава снажну улогу у сферама дипломације и “меке моћи”, гдје ју 30% испитаника види као свјетског лидера, одмах уз бок САД.

Занимљиво је да расте увјерење о постизању “стратешке аутономије” – 57 % испитаника вјерује да ће Европа до 2036. преузети пуну одговорност за властиту безбједност.

Регион

Ко је Марко Џихади Францишковић и зашто пресуда привлачи толико пажње?

Тај тренд снажно расте трећу годину заредом, указујући на то да би се Европа могла трансформисати у самосталнијег војног и политичког актера, чак и ако економски настави заостајати за САД и Кином.

7. Почињу ратови за воду

Глобално загријавање у идућој деценији вјероватно ће премашити критични праг од 2 степена Целзијуса изнад прединдустријских нивоа, што би могло довести до трајне климатске нестабилности. Упркос тим мрачним прогнозама, климатске промјене по први пут више нису на врху листе највећих пријетњи глобалном просперитету – ту су их позицију истиснули ратови великих сила.

Повјерење у међународну сарадњу по питању климе драстично је пало, а само 40% испитаника вјерује да ће глобална емисија стакленичких гасова почети опадати до 2036. године.

Најтежа посљедица оваквог развоја догађаја могли би бити “ратови за воду”. Чак двије трећине испитаника (64%) очекује да ће се у идућих десет година водити оружани сукоби око приступа питкој води.

Иако се предвиђа раст јавне подршке еколошким мјерама, јаз између потребе за акцијом и стварне глобалне сарадње указује на то да ће ресурсна оскудица постати нови кључни фактор геополитичке нестабилности.

8. Пропаст институција и ‘демократска депресија’

Стручњаци предвиђају озбиљну кризу међународног поретка, при чему голема већина (71%) вјерује да ће утицај Уједињених народа значајно да ослаби.

Песимизам се протеже и на кључне економске институције попут Свјетске трговинске организације (65%) и Свјетске банке (50%), које се сматрају све мање релевантним у новим глобалним околностима.

Занимљиво је да, упркос расту царина и протекционизма, стручњаци више не виде пад слободне трговине као примарну пријетњу просперитету, што указује на мирење с новом економском реалношћу.

Хроника

У току извлачење тијела након стравичне несреће: Страдала дјевојка од 16 година?

Паралелно с пропадањем институција, готово половина испитаника (44%) страхује да ће се тренутна демократска криза продубити у праву “демократску депресију”. Само 24% испитаника вјерује у демократску ренесансу, док већина повезује слабљење демократије с већим ризиком од ратова великих сила и општим погоршањем стања у свијету. Они који предвиђају даљњи пад демократских стандарда готово су једногласни (83%) у оцјени да ће свијет 2036. године бити знатно лошије мјесто за живот него што је данас.

9. Јачање криптовалута

Иако се предвиђа да ће амерички долар задржати статус водеће свјетске резервне валуте до 2036, чак 80% испитаника очекује слабљење његове апсолутне доминације. Највећим изазивачем долару стручњаци не сматрају другу националну валуту, већ криптовалуте, које је истакнуло 34% испитаника.

Међу традиционалним валутама, кинески ренминби (јуан) предводи листу изазивача с 21%, док евро и јапански јен биљеже знатно мању подршку као потенцијалне замјене за долар.

Занимљиво је да су испитаници, барем у тренутку провођења анкете, показали више повјерења у злато (11%) него у евро као средство које ће угрозити примат долара. Они који предвиђају успон Кине као водеће економске силе највише вјерују у ерозију доларске моћи.

Савјети

Једна ствар коју бацамо у канту за смеће очистиће прозоре боље од свих средстава

Ипак, подијељени су око тога хоће ли примат преузети кинеска валута или алтернативна имовина. То указује на постепени прелаз према фрагментиранијем глобалном финансијском систему у којем дигитална имовина и племенити метали играју све важнију улогу.

10. Могућ распад Сједињених Држава

Истраживање открива дубоки јаз у перцепцији будућности између стручњака из развијених земаља и оних из “Глобалног југа”. Испитаници из земаља у развоју знатно су оптимистичнији у погледу руске позиције у Украјини, па их чак 46% предвиђа исход повољан за Москву, наспрам само 31% међу осталим судионицима.

Такође, они снажније вјерују у кинески успон; невјероватних 76% очекује да ће Кина до 2036. бити водећа економска сила, док су истовремено скептичнији према дуговјечности америчке војне доминације.

Оно што највише забрињава је екстремно неповјерење у стабилност САД – сваки пети стручњак са Глобалног југа предвиђа унутрашњи распад Сједињених Америчких Држава у идућем деценији.

Република Српска

Именован нови в.д. директора Жељезница Српске

Такође, ови испитаници чешће очекују избијање новог свјетског рата (48%), при чему као највјероватнији окидач не виде Тајван, већ Блиски исток. Такве разлике у ставовима указују на то да се свијет не дијели само на интересне блокове, већ и на потпуно различите наративе о томе ко ће водити главну ријеч у будућности, пише "Дневно.хр".