Заборављена болест поново забрињава: Да ли би требало страховати од епидемије?

Први симптоми које је Пол Гејлорд примјетио били су налик грипу. Два дана прије тога Гејлорда је угризла његова мачка, која му је дјеловала видљиво болесно. Добио је антибиотике против болести мачијих огреботина - бактеријске инфекције која може да настане након огреботина или угриза мачака.

Лијекови, међутим, нису помогли. Гејлордово стање се погоршало, завршио је на интензивној њези и на крају пао у кому. Није боловао ни од грипа, ни од болести повезане с мачком. Гејлорд се заразио кугом - болести коју најчешће повезујемо са Средњим вијеком, а мање с модерном америчком државом Орегон гдје је Гејлорд живио.

Неспецифични симптоми и чињеница да се куга данас појављује ријетко представљају проблем. Јер сама болест није изгубила ништа од своје смртоносне снаге. Гејлорд је једва преживио, а своју причу објавио је 2014. године у британском листу Гардијан.

Три облика куге - бубонска, септикемијска и плућна куга

Кугу изазива бактерија Yersinia pestis. Она може на различите начине да нападне људски организам, а потом се размножава изузетно великом брзином. Бактерија оштећује ткива бројних органа, изазива крварења и без лијечења у готово 100 одсто случајева доводи до смрти.

Најчешћи облик је бубонска куга. У том случају буве служе као тзв. вектори болести. Ако заразе глодара инфицираног бактеријом Yersinia pestis, они онда могу да пренесу бактерију када угризу човјека. Yersinia pestis размножава се у лимфним чворовима и узрокује њихово болно отицање.

Ако узрочник изравно доспје у крвоток, рецимо угризом зараженог сисара, може се развити септикемијска куга - тровање крви.

Друштво

Због афричке куге свиња упућен апел: Не чекајте да болест стигне до вас

Код плућне куге, узрочник путем капљица или аеросола заражене животиње или човјека доспева директно у плућа. Само је код тог облика куге вероватан пренос са човека на човека.

Куга - пандемија у Средњем вијеку, данас ријетка болест

Према подацима Института Роберт Кох, годишње се у свету пријави до 3.000 случајева куге. Тренутно су најпогођенији Демократска Република Конго, Уганда, а прије свега Мадагаскар, гдје је 2017. године забиљежена посљедња велика епидемија. Сваке године тамо се зарази између 250 и 500 људи. Али инфекције се и даље повремено појављују и на западу Сједињених Америчких Држава.

У Средњем вијеку, међутим, куга је само између 1347. и 1353. године однијела око 25 милиона живота. Тај талас проширио се у пандемију која је трајала више од 500 година и усмртила око 60 одсто европског становништва.

Притом Yersinia pestis није почела да инфицира људе тек у Средњем вијеку. Археолози су узрочника пронашли у костурима старијима од 5.500 година. Научници зато у недавно објављеној студији закључују да је бактерија била смртоносна за људе знатно дуже него што се до сада претпостављало.

Еволуција узрочника куге омогућила пренос путем бува

Бен Краузе-Кјора археолог је и биохемичар на Институту за клиничку молекуларну биологију Универзитета у Килу. Тамо води истраживачку групу за проучавање древне ДНК, чије је главно подручје истраживања интеракција између узрочника болести и људског имуног система.

У том контексту куга му је посебно занимљива: који су се такозвани фактори вирулентности узрочника током времена промијенили, тако да се куга као зооноза могла развити од болести глодара, до пандемије с разорним посљедицама за човјека?

"То још није потпуно разјашњено", каже Краузе-Кјора. Али студије су показале да су раним узрочницима "недостајали одређени гени потребни за пренос преко вектора (попут буве)". Могуће је да су постојали други вектори или да су се људи заразили конзумирањем глодара.

Регион

Најављено пооштравање мјера: Букти афричка куга свиња у Хрватској

"На крају бронзаног доба догађа се нешто веома занимљиво", каже археолог. Yersinia pestis развија такозвани yмт-ген, а тиме и способност преноса путем бува. Бактерија се одједном мијења драматично и брзо. Долази до великих епидемија куге.

Зашто куге више нема у Европи?

Колико год куга харала у Средњем вијеку - од 1945. године она је нестала из Европе. Тада су посљедњи случајеви забиљежени на француском острву Корзици.

За нестанак куге првенствено је заслужна чињеница да у европским кућама у правилу не живе глодари заражени бактеријом Yersinia pestis, каже Холгер Шолц. Он је молекуларни биолог и шеф Националне конзилијарне лабораторије за Yersinia pestis при Центру за биолошке опасности и посебне патогене Института Роберт Кох (РКИ).

У Средњем вијеку куће су биле настањене и штакорима као и људима – дакле идеални услови за буве које су преносиле Yersinia pestis на људе.

"Пацови, нарочито кућни пацов, у правилу нису прави резервоари или домаћини узрочника", каже Шолц. "И они сами обољевају и умиру."

Истраживања ипак упућују на то да пацови у ендемским подручјима због сталног контакта с узрочником могу да развију одређену отпорност на Yersinia pestis.

Према америчком Центру за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), међу резервоарским животињама налазе се врсте попут америчког грмоликог пацова, али и различити глодари из породице вјеверица, рецимо мрмот у Монголији. Популације глодара у Европи, пак, очито не представљају одговарајући резервоар (или домаћина) за узрочника куге.

Брза дијагноза и лијечење одлучују о животу и смрти

Холгер Шолц и његов тим у РКИ блиско сарађују с партнерима у ендемским подручјима. Тако и с лабораторијом Laboratoire d'Analyses Médicales Malagasy при мадагаскарском Министарству здравља. Један од главних циљева јесте изградња лабораторијске инфраструктуре како би се побољшала дијагностика куге, каже Шолц.

А то је хитно потребно, јер је дијагноза један од највећих проблема. Шолц прича о једном џогеру из САД, младом мушкарцу који је због симптома сличних грипу послат кући да се опорави. "Умро је, јер нико није ни помислио на кугу".

Притом постоје врло ефикасни антибиотици којима болест може да се лијечи. Ипак, код сваког избијања епидемије "први пацијенти готово увијек умиру зато што дијагноза није постављена на време и терапија није започета довољно рано", каже Шолц.

Здравље

Шта се може десити ако поједемо месо свиње заражене афричком кугом?

Правовремена терапија антибиотицима у многим дјеловима свијета додатни је проблем. На Мадагаскару понекад прођу и дани прије него што лијекови стигну тамо гдје су потребни, каже Шолц. То је сувише дуго за преживљавање плућне куге, која може да доведе до смрти унутар 48 сати од појаве симптома.

Може ли куга поново да изазове пандемију?

Иако Yersinia pestis и даље узрокује локалне епидемије, Холгер Шолце је уверен да је нова пандемија куге врло мало вјероватна. Куга се не шири тако лако као, на примјер, грип или SARS-CоV-2.

Осим тога, "имамо сасвим другачије могућности борбе против болести" него у Средњем вијеку, каже Шолц. Тада није било ни антибиотика, ни данашњих хигијенских стандарда.

Другачија би ситуација била када би узрочник био генетски модификован и употребљен као биолошко оружје. Центар за биолошке опасности и посебне патогене при њемачком РКИ надлежан је и за питања биотероризма.

Помоћу анализа генома не могу се разликовати само бројни сојеви бактерије Yersinia pestis, него се могу повезати и са одређеним регионима.

"Можемо да проценимо и да ли је ријеч о природном соју или је можда био модификован", каже Шолц.

Наравно, кугу би у Европу и Њемачку могли поново да унесу и путници који се враћају из иностранства. Вјероватноћа за то изузетно мала, "али се не може стопостотно искључити", каже Шолц.

"Морамо бити способни да докажемо присуство узрочника куге у свим могућим материјалима", каже Шолц. То могу да буду природни узорци пацијената или из околине, али и материјали уграђени, на примјер, у системе за вентилацију подземне железнице. Зато се непрестано ради на развоју дијагностичких метода. И тиме се додатно смањује вјероватноћа великог избијања болести.

(б92)