Милени из Бијељине доктори рекли да не смије рађати мушку дјецу

Један за другим умирали су под неразјашњеним околностима, а онда је стигла и генетска анализа у којој се каже да Симићи могу да имају само женску дјецу.

Сцена

Отказан још један наступ Аце Лукаса: Овај пут у Србији

Након дугогодишње борбе и патње, одлучни да се остваре као родитељи, једна Николина вратила им је осмијех на лице.

Сахранили су три сина, првенца од две и по године, другорођеног сина од два и по мјесеца и треће мушко дијете које је имало само 25 дана када су га испратили на вјечни починак.

Син рекао да му је мука, па само пао

"1999. године добили смо нашег првог сина Васу. Име је добио по Милановом покојном брату. Он је био ведро дијете, здраво, ишао је доктору само када се прехлади. 2002. године ми смо њега изгубили. Јутро је било, муж је радио, син ми је рекао да му је мука, одједном је само преблиједио и пао. Комшије су ми одмах помогле, по доласку у амбуланту установили су да он није жив", испричала је Милена грцајући од суза.

Када су сахранили сина, међусобно су били највећа подршка. 2003. године, када је Милена остала трудна са другим сином, ишла је редовно на прегледе инсистирајући да на детаљним анализама како се трагична ситуација не би поновила.

Друштво

Људи ће бјежати из Бањалуке и Сарајева: Остварује ли се предвиђање из 2018?

"Родим ја мог Младена 20. септембра 2003. године. Све је било супер до двадесетог дана старости. Почео је да се мијења, има другу боју лица и ја кажем Милану да син није добро и да треба да га водимо љекару. Љекари су нас послали за Београд гдје су Младена ставили на интензивну његу. У току ноћи, пошто нисам имала преноћиште, вратила сам се назад кући. Након десет дана, јавили су да дођемо по бебу. Ништа нам тада нису рекли, ништа нису пронашли што би могло да објасни то. Када је имао два мјесеца, опет се разболио, дјеловао је горе него први пут. Опет смо отишли за Београд, били смо у болници гдје су рађене претраге. Речено нам је било да одемо кући и да се вратимо за неколико дана. Ништа нам званично нису говорили тада, нисмо имали информацију о његовој дијагнози. Једног јутра када смо се пробудили, нашла сам дијете хладно у кревету. Рекла сам тада сама себи, никада више родити дијете нећу", причају сломљени супружници за БН телевизију.

Вук умро у болници

Онда је 2005. године, Милена је непланирано остала у другом стању.

Бања Лука

Сјене прошлости над Градском управом: Отац Станивуковићеве сараднице хапшен због крађе младунаца рода

Иако од страха да јој се не понови исто није жељела да опет изгуби бебу, одлучила је ипак да трудноћу изнесе до краја.

"Вука сам родила на почетку деветог мјесеца трудноће. Беба је била седам дана у инкубатору. Када је имао 12 дана, водили смо га на контролу. Педијатар је инсистирао на редовнијим контролама јер је био у инкубатору. Педијатар је тада рекао да беба напредује, Вук је добио на килажи мало, међутим... Видјела сам да је Вук почео да се мијења некако, одлучила сам да треба да га одведем код љекара. Осјетила сам само на пола пута да је је Вук јако 'закркао'. Када смо дошли у болницу, доктори су узели бебу. Нисам могла да уђем у ординацију. Након десет минута су изашли и саопштили су ми да је Вук умро", испричала је Милена.

"Молила сам Бога и светог Николу"

Сахранивши три анђела, а истрајни у намјери да се остваре као родитељи, Милена и Милан доносе одлуку да ураде генетске анализе, чији су налази показали да Милена смије само женско дијете родити... Тако је и било.

Родила се мала Николина која је одмах по рођењу пребачена на београдски Институт за мајку и дијете на љекарска испитивања која су потврдила да Миленина и Миланова кћеркица има проширење лијеве коморе у глави које изазива епилептичне нападе.

Упркос тешкој и подмуклој болести, Николина, мала љепотица плаве косе и зелених очију, изузетно је весела и радознала дјевојчица.

Свијет

Драма на небу: Авион почео да пада, виђена ватра на крилу

"Николина нам је дала разлога за живот. Имамо и велику помоћ и подршку хуманих људи. Николина је сада под терапијом, добро је, свакодневно пије таблете 'кепра'. Иде у школу, редован је ученик и одлична је. То нам је највећи понос и срећа. Моја Николина носи име по нашој крсној слави, ја сам молила Бога и светог Николу да нам подари дјевојчицу, и он нам је услишио молитве. Ја бих сада трчала свуда и причала да сам најсрећнија мајка на свијету", испричала је Милена.