Послије 22 вантјелесне оплодње, затруднила у 46. години

Четредесетшестогодишњакиња из Брчко дистрикта након 22. стимулисаног поступка медицински потпомогнуте оплодње затруднила је и половином идућег мјесеца требало би да се породи и на свијет донесе дјевојчицу.

Свијет

Број жртава земљотреса у Венецуели не престаје да расте

Тромбофилија, инсулинска резистенција, године живота нису је спријечиле да своју борбу, у жељи да постане мајка, доведе до краја.

Додамо ли томе и изостанак подршке од фамилије, пријатеља, познаника, љекара који су је на сваком кораку одвраћали и нису вјеровали да може да успије, њен успјех чини још невјероватнијим и већим.

Ни љекари нису вјеровали

Ружа је у браку са супругом 15 година, а њена борба да постане мајка трајала је, каже, дуго.

- Супруг и ја нисмо имали никакав здравствени проблем, а опет кад сад вратим филм имали смо их низ, па смо прошли лијечење и сусретали се са свим и свачим - говори Ружа на почетку разговора за Фактор.ба.

Здравље

Ове намирнице треба јести за вечеру како би се организам регенерисао

У 38. години љекар јој је рекао да има миоме на материци и да не може да остане трудна, што је, како каже, за њу био прави шок.

- Да имам миоме знала сам у 31. години и они су праћени. Да их имам није била новост, али јесте и то шокантна да ме они спречавају да останем у другом стању. То ме подстакло да истражујем - да ли миоми сметају трудноћи и колико, радила сам проходност јајовода и позиционирање миома, па сам на клиници за коју сам се одлучила за вантјелесну оплодњу добила налаз да они у ствари нису никаква сметња - прича Ђурић-Милинковић.

Кад је са супругом скупила новац подвргнута је првој вантелесној оплодњи која је, додаје, завршила неславно.

- Стимулација ми није никако одговарала. Кад сам се пробудила љекар ми је казао да ипак морам да одстраним миоме и да он више не жели да ради вантјелесну оплодњу док се то не уради.

Након другог стимулисаног поступка отишла је на операцију уклањања миома. Постоперативни ток трајао је три мјесеца, а онда је на првом прегледу услиједио шок - ултразвук је показао нове миоме, само на другом мјесту.

Србија

Само код нас: Људи се ломили и газили због снижења

- Доктор је казао да то не смета, иако смо већ једном прошли причу смета, па не смета. Сљедећи мјесец ушли смо у нову стимулацију, а онда још једну. Након четврте стимулације поново ми је речено да миоме треба да одстраним, па сам се нашла у недоумици и са питањем - треба ли да их свако пола године уклањам? Било је то 2022, те године обишла сам све клинике у БиХ које су се бавиле медицински потпомогнутом оплодњом и добила подијељена мишљења - неки су тврдили да миоми сметају, док су то други негирали. Многи су били мишљења да није проблем у миомима, него у мојим годинама живота, па већина клиника у БиХ није хтјела ни да ради вантјелесну оплодњу. Говорили су ми - "ако имате новца идите, па купите јајне ћелије", што ме је као живо биће много погађало - истиче Ђурић-Милинковић.

Одлучила је да потражи друго мишљење.

- Пошто сам добила више мишљења да са својим јајним ћелијама могу да останем у другом стању и да миоми не представљају проблем, престала сам њима да се бавим - појашњава.

Због инсулинске резистенције ендокринолошкиња јој је рекла да, ако жели да остане у другом стању, хитно мора да смрша и промијени начин живота.

БиХ

Пала с крова? Пронађена бомба код зграде РТВ Херцег-Босне

- Дала ми је рок од четири месеца уз констатацију да имам повишене вриједности мушког хормона као дјевојка у 20-им годинама, а мени су тада биле 43. Гинеколози се нису сложили с тим. На препоруку ендокринолошкиње направила сам паузу од осам мјесеци. За мјесец дана скинула сам 14 килограма. Престала сам да једем и физички се активирала. Смршала јесам, али мушки хормон није падао... - наводи.

Термин порођаја половином аугуста

Открива да се и супруг лијечио и да су за његов лош налаз биле криве бактерије.

- Уз адекватну терапију ријешио се бактерија, али до тога годину и по дана беспотребно је пио антибиотике који нису дали никакав резултат. У свему томе прошле су нам године, али нисам хтјела да одустанем. Кад сам стекла финансијске услове, пошто сам незапослена (тренутно радим на одређено вријеме) на начин да сам продала личне драгоцјености и тако стекла услове за позамашан кредит, ендокринолошкиња ми је препоручила да идем у природне циклусе, са чим се гинеколози поново нису сложили. Тражили су стимулисане циклусе, па сам цијелу прошлу годину сваки мјесец била на таквим поступцима. У већини случајева било је безуспјешно, прекинуто, до краја доведено, па љекар да нас не би излагао додатном трошку, није желио да радимо сам чин вантјелесне оплодње - присјећа се Ружа.

Задња вантјелесна оплодња била је у новембру прошле године, 22. по реду. Резултирала је првом трудноћом.

Било је то, каже Ружа, невјероватно сазнање, лијепи сан након низа оних ружних, туробних, тмурних...

Од тада до данас прошло је осам невјероватних мјесеци.

На питање - како се осјећа - одговара да је цијела досадашња трудноћа била школска без иједног проблема.

Занимљивости

Ови знакови ће напокон уживати у животу: Слиједи период успјеха

- Сваки дан сам од јутра до мрака активна, Све кућне послове обављам као и обично, а радила сам у фирми до прије 15 дана. Таква сам била од самог почетка ове моје борбе. Током 22 поступка ниједном нисам била на боловању осим када су ме оперисали. Данас кад помислим на све што сам прошла, могу само да кажем да сам из свега изашла јача. Било је периода кад није било лако, поготово кад немате подршку ближњих, љекара, кад вам кажу да то неће успјети јер сам стара. Хвала Богу то ме није поколебало, уз помоћ више силе, моје упорности, вјере и жеље постала сам трудница у деветом мјесецу. Са нестрпљењем чекам тај 13. аугуст, да је видим, загрлим... Вриједило је то све те борбе, патње, неизвјесности, страха..., зна то свака мајка - каже на крају разговора Ружа.