Физичка активност од само неколико минута може да спаси срце и продужи живот

Људи који редовно користе степенице имали су 39 одсто мањи ризик од смрти усљед кардиоваскуларних болести и 24 одсто мањи ризик од смрти од било ког узрока у поређењу са особама које се ријетко пењу уз степенице. Резултати су показали и повезаност са мањим ризиком од срчаног удара, можданог удара и срчане инсуфицијенције.

Друштво

Стиже дуго чекано освјежење: Ево гдје вечерас крећу пљускови и град

Истраживање су спровели научници са Универзитета Источне Англије и Универзитетске болнице Норфолк и Норич. Аутори указују на то да пењање уз степенице представља практичан и често занемарен начин да се физичка активност укључи у свакодневни живот, нарочито код људи који немају довољно времена за класично вјежбање.

Кардиоваскуларне болести водећи су узрок смрти у свијету, а број обољелих готово се удвостручио између 1990. и 2019. године. Ипак, велики дио ризика може се смањити здравим животним навикама, укључујући редовно кретање, правилну исхрану, непушење, одржавање здраве тјелесне тежине и контролу крвног притиска, холестерола и дијабетеса.

Како преноси ScienceDaily, истраживачи су жељели да утврде у којој мјери тако једноставна свакодневна активност може да буде повезана са смањењем ризика од кардиоваскуларних болести и преране смрти. Прегледали су готово 1.900 истраживања, а у завршну анализу укључили податке из девет висококвалитетних студија са више од 480.000 учесника.

Свијет

Ескорт дама убила моћног руског команданта

Резултати праћења више стотина хиљада људи

Учесници су праћени у просјеку око 14 година, а међу њима су били и здрави људи и особе које су раније имале срчане проблеме. Њихова старост кретала се од 35 до 84 године, док су 53 одсто учесника чиниле жене.

Када су обједињени резултати студија, истраживачи су утврдили досљедну повезаност између пењања уз степенице и нижег ризика од кардиоваскуларне, али и укупне смртности.

Докторка Софи Педок са Медицинске школе у Норичу, која је и специјализант кардиологије у Универзитетској болници Норфолк и Норич, истакла је да пењање уз степенице, за разлику од одласка у теретану или посебног тренинга, може лако да постане дио свакодневног живота – код куће, на послу или током других дневних активности.

Према њеним ријечима, кратки периоди физичке активности такође могу имати повољне ефекте на здравље, па би кратко пењање уз степенице могло да буде остварив начин да људи повећају количину кретања током дана.

Ауто-мото

Механичар открива: Ово су најбољи половњаци до 3.000 евра за које каже да трче

Ранија истраживања која су аутори узели у обзир показала су да свега неколико минута пењања уз степенице, поновљених неколико пута недјељно, може допринијети бољој кардиореспираторној кондицији и смањењу нивоа холестерола.

Колико степеница је потребно?

Једна велика кохортна студија укључена у анализу указала је на то да би пењање уз приближно шест спратова дневно могло да донесе највећу корист. Ипак, истраживачи наглашавају да су потребна додатна истраживања како би се поуздано утврдила оптимална количина пењања уз степенице.

Неке од анализираних студија показале су да је већи број пређених степеница био повезан са већим здравственим користима. Међутим, резултати указују на то да су и релативно мале промјене у свакодневном кретању биле повезане са мјерљивим ефектима.

Професор Василиос Василиу са Медицинске школе Универзитета Источне Англије истакао је да више од четвртине одраслих људи широм свијета не остварује препоручени ниво физичке активности. Због тога би подстицање коришћења степеница у пословним зградама, јавним објектима и домовима могло да буде дио шире стратегије за смањење учесталости кардиоваскуларних болести.

Степенице ипак нису за свакога

Аутори упозоравају да пењање уз степенице није одговарајући облик активности за све људе. Посебан опрез потребан је код особа са ограниченом покретљивошћу или проблемима са зглобовима, којима оваква активност може представљати потешкоћу.

Друштво

Из ријеке Уне уклоњена бомба

Истраживачи сматрају да би будуће студије требало да користе носиве уређаје за прецизније праћење физичке активности. На тај начин могло би поузданије да се утврди колико је пењања уз степенице потребно да би се оствариле највеће здравствене користи.

Важно је и да резултати показују повезаност, а не доказују да је управо пењање уз степенице само по себи узрок мањег ризика од смрти. Ипак, налази се уклапају у шири корпус доказа према којима и кратки периоди физичке активности током дана могу допринијети здрављу.

(НИН)