Које болести се чешће јављају током великих врућина?

Утврђено је да током великих врућина расте број случајних рањавања ватреним оружјем, проблема са бубрезима и кожом, проширеним венама, па чак и проблема са менталним здрављем повезаних са употребом марихуане.

Друштво

У свим средњим школама испуњени услови за почетак наставе

Истраживачи Медицинског факултета Универзитета Нортвестерн анализирали су податке о 916.404 посјете болничким хитним службама и ургентним центрима у Чикагу од 2011. до 2023. године, како би утврдили постоје ли одређени обрасци у појави болести и повреда када температура достигне 33,7 степени Целзијуса или више.

Утврдили су да током великих врућина више од десет ширих категорија повреда и болести постаје учесталије, укључујући и неке које већина људи не повезује са високим температурама, наводи се у студији објављеној у сриједу у часопису Science Advances.

Иако је студија обухватила само Чикаго, независни стручњаци наводе да она указује на потцијењене здравствене проблеме и растуће трошкове који погађају велики дио свијета који се загријава.

„Звук града је звук амбулантних кола“, рекао је један од водећих аутора студије, доктор Абел Ко, професор интерне медицине на Универзитету Нортвестерн. „Када су дани врели, једноставно знате да ће бити више посла у хитној служби.“

Економија

Земљиште вам је уписано, али кућа на њему није: Шта власник мора да уради?

„Када је вруће, много је већа вјероватноћа да ће људи задобити спољашње повреде, као и да ће доћи до компликација одређених стања, посебно оних повезаних са поремећајима рада бубрега или, на примјер, појачаним дејством дрога, попут канабиноида“, наводи др Ко, некадашњи љекар хитне помоћи.

Учесталост неких проблема била је двоструко или троструко већа, док је број случајних рањавања ватреним оружјем порастао више од 30 пута у поређењу са данима када је температура била нижа од 33 степена, наводи се у студији. Подаци су показали још већи раст броја неодређених повреда насталих усљед напада.

Истраживачи су утврдили повезаност између високих температура и појединачних здравствених проблема, али то није исто што и доказивање узрочно-посљедичне везе, нагласио је др Ко.

„Знамо да топлотни таласи постају све чешћи, интензивнији и да трају дуже“, наводи коаутор студије Данијел Хортон, климатолог са Универзитета Нортвестерн. „Оваква студија показује да ти топлотни таласи имају стварне последице по људе, не само када је реч о вјероватноћи смртног исхода, већ и оболевања.“

Друштво

Упозорење за возаче: Магла смањује видљивост, гужве на четири прелаза

Доктор Коци је навео да студија шаље важну поруку јавности:

„Немојте чекати да се појаве симптоми топлотног удара да бисте врућину схватили озбиљно. Ако имате хронично обољење – болест бубрега, мултиплу склерозу или проблеме са венама – дане екстремних врућина посматрајте као разлог за додатни опрез, а не само као проблем који се односи на активности на отвореном.“

Многе болести чија је учесталост расла током врућина биле су повезане са бубрезима и уринарним системом. Проблеми са кожом добро су познати љекарима, али се о њима не говори често у литератури која није намијењена медицинским стручњацима.

Када је ријеч о проблемима са менталним здрављем повезаним са марихуаном, др Ко истиче да љекари одавно знају да, када је организам „под физиолошким стресом, неки лијекови и супстанце могу имати јаче дејство“.

Зато, како је навео, када је вруће „људи можда морају да буду мало опрезнији ако намјеравају да користе одређене супстанце“.

Друштво

Може ли се преко границе пренијети домаћи сир ако је вакумиран?

Ипак, кардиоваскуларни проблеми, који се у другим студијама често повезују са врућином, у овом истраживању нису показали нагли раст током изузетно топлих дана. То је вјероватно зато што људи који имају кардиоваскуларне тегобе често истовремено имају и друге проблеме, попут поремећаја рада бубрега или проблема са равнотежом течности у организму, који одређују на који начин ће њихова дијагноза бити евидентирана, напомиње др Ко.

Дехидрација или „промјене у равнотежи течности у организму могу затим да допринесу кардиоваскуларним обољењима, јер срце мора снажније да ради како би гушћу крв пумпало ка кожи и тако омогућило хлађење тијела знојењем“, подсјећа докторка Хауард, пише РТС.