Ово су физички знакови стреса: Не игноришите их

Стезање у грудима. Лупање срца. Осјећај кнедле у стомаку. Напетост у раменима која не пролази данима. Вртоглавице без јасног разлога. И онда креће оно бескрајно гуглање симптома које само додатно појачава панику.

БиХ

Златко Кнежевић поново изабран за члана Венецијанске комисије

Многи управо тада први пут схвате колико стрес заправо може бити физички. Јер тијело често проговори онда када емоције предуго остану потиснуте.

У савременом свијету, гдје се од свих очекује да буду продуктивни, доступни и „јаки” чак и када су потпуно исцрпљени, организам ријетко добија прилику да се заиста опусти. Нервни систем константно ради под притиском, као да је у режиму преживљавања. И иако особа можда споља функционише сасвим нормално, тијело у позадини води потпуно другачију причу.

Када мозак препозна стрес или опасност - чак и емоционалну - тијело аутоматски реагује. Дисање постаје плиће, срце убрзава, мишићи се грче, а ниво напетости расте. Проблем настаје када то стање постане свакодневица. Тада организам више не зна како изгледа права релаксација.

Љубав и секс

Милионер (79) тражи жену: Објавио листу захтјева

Најчешћи симптоми анксиозности често делују застрашујуће управо зато што су потпуно реални и физички. Међу њима су:

• стезање у грудима,
• осјећај недостатка ваздуха,
• убрзан рад срца,
• болови у стомаку,
• мучнина,
• иритабилна цријева,
• главобоље и мигрене,
• болови у врату, раменима и леђима,
• хронични умор чак и након одмора.

И не, ти симптоми нису „умишљени”. Тијело заиста реагује на дуготрајан стрес и емоционално преоптерећење.

Хроника

Хапшење у Мостару: Мушкарац осумњичен за сексуално напаствовање малољетне особе

Посебно је занимљиво то што организам често показује оно што особа покушава да игнорише. Људи који су навикли да све држе под контролом, да ћуте, трпе и „гурају даље”, врло често несвјесно потискују емоције док тијело не одлучи да их изрази умјесто њих. А тијело не зна за глуму, перфекционизам ни „морам да издржим”.

Зато се анксиозност често претвара у зачарани круг. Појави се симптом, затим страх да је нешто озбиљно, па додатни стрес, а онда симптоми постају још интензивнији. Управо због тога многи остају заглављени између медицинских анализа које су „уредне” и осјећаја да се ипак нешто чудно догађа.

Хронични стрес додатно компликује цијелу причу. Константан притисак због посла, финансија, односа, породичних обавеза и свакодневног темпа живота држи тијело у непрекидној приправности. Чак и када особа мисли да се „навикла”, нервни систем заправо никада није потпуно миран.

Тенис

Познато када Ђоковић игра меч 2. кола Ролан Гароса

Оно што често прави највећу разлику није борба против симптома, већ промјена односа према њима. Када тијело престане да се посматра као непријатељ и почне да се слуша са више разумијевања, ниво страха и напетости може значајно да се смањи.

У тренуцима када анксиозност почне да утиче на сан, посао, односе или свакодневно функционисање, разговор са психотерапеутом може бити важан корак ка враћању унутрашње равнотеже. Јер ум и тијело никада не функционишу одвојено и управо зато једно готово увијек говори у име другог.

(НовостиМагазин)