Понедјељак послије помјерања сата је најтежи: Ево како да ублажите симптоме

Наизглед ситна промјена на сату представља озбиљан изазов за наш организам и свакодневицу. Како помјерање сата утиче на мозак, сан и здравље, за РТС је појаснио др Драган Хрнчић, неурофизиолог и стручњак за поремећаје спавања.

Друштво

Донијета одлука: Привремено обустављање протеста радника "Нове Љубије"

Утицај и на психу и на физичко стање

- Промјене временских прилика, посебно дуготрајне падавине, у комбинацији са помјерањем сата, могу да утичу и на психу и на физичко стање. Често се јављају промјене расположења и осјећај благог пада енергије - објашњава др Драган Хрнчић.

Сам чин помјерања сата често не дјелује драматично, али посљедице постају видљиве већ на почетку радне недјеље.

- У недјељу нећемо толико осјетити, јер ћемо се пробудити у складу са својим биолошким сатом, али већ сутрадан долази до судара биолошког и друштвеног ритма. У понедјељак ћемо морати да се пробудимо у складу са својим друштвеним сатом… и схватићемо да смо украли један сат од спавања и ноћи, и додали га дану - напомиње неурофизиолог.

Посљедице су, како истиче, примјетне код већине људи.

Сцена

Дарко грца у сузама на наступу, није могао да заврши пјесму

- То је дан у коме ћемо имати највише посљедица – бићемо уморнији, поспанији и имаћемо мање енергије – каже он.

Ко најтеже подноси промјену

Иако је ријеч о помјерању од само једног сата, наглашава он, ефекат на организам није занемарљив, јер помјерамо цијео биолошки ритам.

Најосјетљивије групе су људи са одређеним навикама и здравственим стањима.

- Најтеже ће поднијети особе које спадају у такозвани касно вечерњи хронотип – „сове“, којима је и иначе тешко да устају рано - додаје Хрнчић.

Посебно су изложени и адолесценти, али и хронични болесници.

Градови и општине

Проходан пут Козарац-Мраковица, службе на терену

- Адолесценти имају помјерену фазу спавања и сада ће морати још раније да устају. Хронични болесници имају смањен адаптациони капацитет – појашњава.

Додатно, проблеми су израженији код оних који раде у смјенама.

- Људи који често мијењају смјене имају највеће проблеме са циркадијалним ритмом – истакао је Хрнчић.

Како се адаптирати

Иако је адаптација релативно кратка, нагла промјена може да буде изазов.

- Промјена ће трајати највише до седам дана, али је проблем што се деси нагло - каже Хрнчић.

Зато се препоручује постепена припрема.

- Можемо да ублажимо прелазак ако пар дана раније почнемо да помјерамо вријеме спавања у мањим интервалима – наглашава он.

Градови и општине

Возачи, опрез: Појачана контрола у саобраћају

Посебно је важно избјегавати навике које додатно ремете сан.

- Људи често посегну за већом количином кафе или одспавају поподне, умјесто 20 минута, сат или два и тиме додатно помјере успављивање увече, што није циљ – упозорава Хрнчић.

Кључну улогу има и свјетлост.

- Наш организам не мјери вријеме часовником, него свјетлошћу. Важно је да током дана будемо изложени свјетлости, а увече да створимо мрак – та смена „навија“ наш биолошки сат - објашњава др Хрнчић.

Прољећни умор или здравствени проблеми

Период промјене сата често се поклапа са такозваним прољећним умором, што може да збуни многе.

Породица

Ова имена за дјецу су тренутно најпопуларнија: Нека су испала из трке

- Прољећни умор може да траје двије до три недјеље, до максимално мјесец дана - каже Хрнчић.

С друге стране, ефекти помјерања сата су краткотрајни. Ако тегобе трају дуже, потребно је потражити узрок.

- Ако симптоми перзистирају, то више није ни прољећни умор ни помјерање сата – треба тражити узрок, било да је у питању поремећај спавања или нешто друго, попут анемије – објашњава Хрнчић.

У покушају да ублаже тегобе, многи се окрећу суплементима.

- Најчешће се узима мелатонин, који је постао веома популаран - каже др Хрнчић. Међутим, упозорава, то није рјешење за све.

- Ако немате јасне индикације, он неће имати ефекат“, а чест проблем је и неправилна употреба. Људи гријеше са дозирањем и временом узимања, а истовремено занемарују основне навике за квалитетан сан. Не треба га узимати без консултације са љекаром, посебно ако се користе други лијекови – упозорава Хрнчић.

Република Српска

Додик: БиХ срља у дефинитивни распад, Уставни суд показао да је то неминовно

Да ли природно љетно или зимско вријеме

Коначно, питање које се често поставља јесте – да ли је овај систем у складу са нашим биолошким ритмом.

- Сматрамо да је зимско рачунање времена природније за наш организам - наводи Хрнчић.

Проблем љетњег времена је, како објашњава, у јутарњем мраку.

- Често се будимо прије изласка сунца, што није у складу са биолошким ритмом. Зато се савјетује постепено прилагођавање. Треба лећи као и обично, али се полако прилагођавати новом ритму - саветује др Драган Хрнчић.

Свијет

Иран тврди: Напали смо америчке војне базе у Дубаију

Помјерање сата, иако дјелује као мала промјена, за организам представља озбиљан тест. Добра вијест је да се већина људи прилагоди у року од неколико дана – уз мало пажње, свјетлости и добрих навика сна.