Свештеник изнио суров став по питању васкршњег зеца: Како је залутао у хришћанство?

Истовремено, у српском друштву и даље траје полемика око самог назива празника - да ли је правилније рећи Васкрс или Ускрс, посебно међу православним вјерницима.

Хроника

Пронађено тијело мушкарца који је крајем марта упао у ријеку

Од богиње прољећа до васкршњег симбола

Коријени приче о зецу воде у англосаксонску митологију. Према легенди, богиња прољећа и обнове природе, Еостера, имала је зеца као свог вјерног пратиоца.

Мит каже да је једне године закаснила са доласком на земљу, због чега су зима и мраз потрајали дуже него иначе. Када је коначно стигла, у шуми је пронашла промрзлу птицу на ивици смрти. Саосјећајући с њом, претворила ју је у зеца како би јој крзно пружило топлину и спасило јој живот.

Међутим, према причи, зец је задржао једну особину из свог претходног облика - могао је да носи јаја. У знак захвалности, сваке године би остављао јаја богињи када би она долазила на земљу и доносила прољеће.

Свијет

Азизи: Бродови ће плаћати пролаз кроз Ормуски мореуз

Како је настао "Васкршњи зека"

Веза између зеца, јаја и Васкрса конкретно се формирала у Њемачкој током 16. вијека. Тамо су забиљежене приче о зецу који на васкршње јутро доноси и оставља обојена јаја у гнијездима које су дјеца претходно припремила.

Овај зец није био само доносилац јаја, већ је имао и "васпитну" улогу - доносио је поклоне само доброј дјеци, слично као Дјед Мраз у божићној традицији.

Доласком њемачких досељеника у Америку током 18. вијека, обичај се проширио, а кроз модерну културу и индустрију забаве прерастао је у глобални феномен познат као "Васкршњи зека".

У српске крајеве овај обичај долази релативно касно. Најприје се појавио у срединама које су биле под утицајем германске културе, а затим се почетком 20. вијека проширио и на остале дијелове, што потврђују старе разгледнице и честитке из тог периода.

Република Српска

Цвијановић: Нека вам је срећан и благословен највећи хришћански празник

Данас су мотиви зеца, шарених јаја и васкршње декорације широко прихваћени, нарочито међу дјецом, која се радују потрази за слаткишима и поклонима скривеним у двориштима и баштама.

Став Црвке

Ипак, овакви обичаји нису без критике. Неки представници Српске православне цркве сматрају да симболика зеца нема везе са суштином празника.

Отац Предраг Поповић истиче да је централна личност и симбол и Божића и Васкрса искључиво Исус Христ, те да комерцијални симболи попут зеца и Дјед Мраза скрећу пажњу са духовног значаја празника.

Отац Предраг о Васкршњем зецу

"Зечеви су дивна и најчистија створења. Не трпе никакве болести на себи. Немају јак имуни систем па брзо умру, зато ако су живи - они су здрави. Зато се много и размножавају. У разним митологијама су представљени као симболи бога плодности, што је опет, неком западњачком подвалом, непримјетно провучено као симбол Васкрсења. И Божића и Васкрса симбол и личност је сам Господ Исус Христос. Нити дјед мраз нити зечеви. То је, кад мало размислимо, увреда и исмијавање Христовој жртви и љубави. Зато избаците из кућа све симболе зечева у вријеме Васкрса. Овако као украсе их можете користити, али не у доба Васкрса. Символ Васкрсења Христа, поред Њега самог, јесте Бели анђео, који указује на празан гроб и наша је најљепша Милешевска фреска. А ми турамо зечеве јер су слатки и тако се бацају паре потрошачкој мафији и губи смисао и значај Васкрсења", написао је он на Инстаграму.

Сцена

Туга у дому Дарка Лазића: ''Дјеца још увијек не могу да схвате шта се десило''

Народна вјеровања и савремени обичаји

Етнолози указују да зец као симбол није случајно повезан са прољећем. Због своје плодности и брзог размножавања, од давнина је представљао обнову живота, благостање и буђење природе.

Сличну симболику имају и други васкршњи мотиви попут пилића, кокошке и, наравно, јаја - универзалног симбола новог почетка.

Свијет

Кремљ: Прерано говорити о распаду Алијансе

Према тумачењима стручњака, ови елементи су у хришћанску традицију ушли постепено, кроз мијешање различитих култура и обичаја, нарочито из средњоевропског простора.

(ЖенаБлиц)