У недјељу су Бијеле покладе: Ове обичаје треба испоштовати уочи почетка Васкршњег поста

Назив Бијеле покладе потиче од бијеле хране – млијека, сира, кајмака, јаја – која се тог дана још увијек једе, док је месо већ искључено из исхране. Управо зато се ова недјеља назива и сиропусна, јер означава завршетак периода у ком су дозвољени млијечни производи, прије уласка у Васкршњи пост. Суштина овог празника, међутим, није у трпези, већ у обичајима који су наши стари обавезно практиковали, а најважнији од њих је праштање. Отуд у народу назив и Проштене покладе, односно Проћке.

Регион

Дабро не посустаје: Тражи да се забрани петокрака

Обичаји за Бијеле покладе

У многим породицама и данас је сачуван обичај да млађи траже опроштај од старијих, али и да се људи међусобно мире, изговарајући једноставне ријечи: "Опрости ако сам згријешио". Одговор је традиционално: "Бог ти опростио, и ја ти опраштам". Вјерује се да је једино исправно ући у Велики пост чистог срца, без љутње и тешких ријечи.

Зет је обавезно обилазио таста, ташту, кума и старојка и тражио опрост како би могао часно да започне пост. Кад је улазио у кућу родитеља своје жене, љубио је руку тасту и говорио:

"Опрости дедо", а таст му је одговарао: "Нека ти је просто, синко".

Посебно мјесто имао је и обичај такозваног "праштања у кући". Увече би се породица окупљала за столом, разговарало се мирније него обично, а старији су подсејћали млађе да се треба помирити са свима. Сматрало се да није добро ући у пост у свађи или љутњи, јер се вјеровало да се оно што човјек носи у души тада посебно снажно одражава на његов живот.

Република Српска

Кошарац: Република Српска има капацитете да у туризму хвата корак и са развијеним земљама

У појединим крајевима Србије Бијеле покладе су некада биле и вријеме весеља. Палиле су се ватре, окупљала се омладина, а понегдје су се одржавале и маскиране поворке, што је био симболичан начин да се отјера зима и призове прољеће. Ови обичаји данас су рјеђи, али су сјећања на њих и даље дио народног предања.

За трпезом су се традиционално налазиле пите са сиром, проје, палачинке, уштипци и друга јела од млијека и јаја, јер је то био посљедњи дан кад је таква храна дозвољена прије почетка поста. Бијеле покладе су зато остале упамћене и као својеврсни прелаз – дан између свакодневице и периода уздржања, али и прилика да се човјек, макар на кратко, заустави и преиспита себе.

У духовном смислу, порука овог дана је једноставна, али снажна: без праштања нема ни правог почетка поста. Управо зато Бијеле покладе нису само обичај, већ подсјетник колико су помирење и мир у души важни.

Народна вјеровања за Бијеле покладе

Некада су Бијеле покладе у многим крајевима Србије биле један од најживљих зимских дана у години. По селима су се већ од поподнева окупљали млади, често маскирани у необичне ликове – од "младе и младожење" до разних шаљивих и страшних маски. Вјеровало се да бука, смијех и шала тјерају зиму и све што је лоше, па су поворке ишле од куће до куће, пјевајући и задиркујући домаћине, који су их заузврат даривали јајима, сиром или слаткишима.

Бања Лука

Станивуковић "фрапиран" захтјевима васпитача, оптужио Јокановића: Лаже

У многим мјестима палиле су се велике покладне ватре. Око њих се играло и пјевало, а понегдје су млади и прескакали пламен, вјерујући да то доноси здравље и снагу у години која долази. Ватра је имала симболично значење – представљала је крај зиме и долазак топлијих дана, али и очишћење пред почетак поста који претходни највећем хришћанском празнику Васкрсу.

На Бијеле покладе се, према вјеровању нашег народа, вјештице и остали демони посебно распомаме, и у вријеме покладне вечере окупљају се око куће домаћина. Зато је био обичај да се послије вечере све коре од појединих јаја бацају у ватру, а табани трљају бијелим луком. Народ је те вечери пред спавање дјеци обавезно облачио преврнуте пиџаме и мајице, како би их "заштитио од урока".

Здравље

Супружници из Бијељине производе сок од спелте: Добар за дијабетичаре...

Иако су се времена промијенила и многи стари обичаји данас живе само у сјећањима или на понекој локалној манифестацији, дух Бијелих поклада – радост, помирење и заједништво – остао је исти. Управо та једноставна идеја да је важно застати, опростити и започети нови период мирније и ведрије, одржала је овај празник живим до данас.