У суботу су зимске задушнице: Ове обичаје је посебно важно испоштовати

Овај дан вјерници проводе у молитви и сјећању на преминуле; у црквама се служе литургије и парастоси, док се на гробљима пале свијеће и уређују гробови најближих.

Тенис

Тенисер испрозивао противника: Ја сам за њега Ђоковић

Обичаји за зимске задушнице разликују се од краја до краја Србије, али имају заједничку поруку: то је дан сјећања на преминуле претке и дан посвећен молитвама. У неким дијеловима Србије сматра се да на дан сјећања на преминуле не треба започињати тешке послове, нити правити велику буку, јер су зимске задушнице дан тишине и успомена.

За зимске задушнице у већем дијелу Србије устаљен је обичај да се на гробље носи кувано жито, вино и свијеће, а понегдје и храна која се дијели родбини, комшијама или сиромашнима “за душу покојника”. Тај чин има симболично значење – вјерује се да добро дјело учињено тог дана представља молитву и дар намијењен преминулима.

Постоји и вјеровање да душе покојника тог дана симболично обилазе мјеста на којима су живјеле, па се зато понегдје оставља дио хране на прозору. Изношење хране на гробље није само дио српске традиције – исти обичај постоји и у хиндуизму.

У појединим дијеловима Србије задржана су и стара народна тумачења према којима на задушни дан није добро повријеђивати птице или лептире, јер се, како каже предање, доживљавају као гласници или симболи душа преминулих.

Хроника

Утврђен идентитет страдале особе: Живот изгубио 23-годишњи младић

Паљење свијећа за “заборављене душе”

Поред одласка на гробље и паљења свијећа, у многим крајевима Србије задушнице прате и ситни, али дубоко укоријењени обичаји који се преносе генерацијама. На примјер, сматра се да је добро очистити и уредити гроб неколико дана раније, како би се на сам дан помена дошло мирно, без журбе, само ради молитве и сјећања.

На гробљу се свијеће пале за сваког преминулог члана породице, а често и за “заборављене душе”, оне за које више нема никога да их помене. Вјерује се да свијећа упаљена за “заборављене душе” вриједи као молитва и да они ће који је намијене упокојеним незнанцима имати посебну Божју заштиту.

У неким дијеловима Шумадије и западне Србије задржан је обичај да се на гроб излије мало вина у облику крста, као знак поштовања и симбол вјечног живота. У источној Србији и Поморављу понегдје се носи и вода којом се полива земља на гробу, што је стари обичај повезан са вјеровањем да се тиме “освјежава” мјесто починка.

Република Српска

Кошарац: Реакције на дипломатске успјехе Додика и Српске показују сву немоћ бошњачке политике

Постоје и обичаји везани за понашање у кући. Старији људи често говоре да на задушнице треба избјегавати свађе, гласну музику и весеље, јер је дан намијењен тишини и молитви. У појединим крајевима вјерује се и да је добро запалити свијећу у дому, поред иконе, за све упокојене из породице који нису сахрањени у близини и чије гробове није могуће обићи на задушни дан.

На југу Србије важи вјеровање да на задушнице не треба ништа износити из куће послије заласка сунца, јер се симболично сматра да тог дана у дом долазе успомене и сијенке предака, па се кућа не “осиромашује”. Иако се ова вјеровања данас рјеђе дословно поштују, многи их и даље помињу као дио породичне традиције.

Свијет

Нека су изузетно језива: 10 предвиђања за наредну деценију

Без обзира на разлике у обичајима, суштина зимских задушница свуда је иста: то је дан посвећен сјећању на преминуле чланове породице и пријатеље, дан молитве и чувања традиције која се преноси генерацијама.