Исповијест Хрвата који се борио за Украјину: Вратио сам се, сада не желе да ме лијече

Прије готово четири године одлучио је да остави све у Хрватској и прикључи се украјинским снагама у сукобу против Русије.

Србија

Пламен на ауто-путу: Запалио се аутомобил, ватра се проширила на обје траке

Можда је Петру овај рат био уписан у генетски код. Његов прадјед Пејо био је аустроугарски официр коме су након битке за Галицију, на подручју западне Украјине код Лавова, живот спасили Козаци, те су га од Руса скривали пуне двије године. Дјед је преживио је ратне страхоте, а кући се вратио пјешице.

Без поздрава у туђи рат

Петар је дентални техничар по струци, тада запослен у продаји осигурања, без дана војног искуства, вјерен и са осигураном егзистенцијом - све је ставио на коцку и отишао на један од најкрвавијих свјетских фронтова.

Данас је Петар ветеран тог рата. Из Украјине се није вратио без ожиљака. Иза њега су тешко рањавање, преживљено тровање и шест дана у коми, као и бројне контузије. Носи и оне ране које се не виде. Данас води неке друге битке - понајприје ону за сопствено здравље - а нашао се и у фокусу интересовања више обавјештајних служби.

Сада је, у интервјуу за "Јутарњи лист" одлучио да исприча све о паклу који је прошао током посљедње 4 године. Јер, отишао је на фронт првог дана. Чим је у медијима чуо да је рат почео, оставио је вјереницу заувијек и упутио се директно на исток!

Регион

Пакистанац ухапшен због кријумчарења миграната: Покушао их спровести у БиХ

С репортером "Јутарњег" нашао се у Вараждину. С Петром је био саборац са украјинског фронта, такође Хрват и ратни ветеран, сада у улози својеврсног Петровог свједока. Још није спреман јавно да говори о свом дјеловању у Украјини нити да открије идентитет, можда никада ни неће. Петар јесте. Из барем два разлога - сматра да Запад не ради довољно за Украјину у наметнутом сукобу, а други је личан: хрватски здравствени систем, прича, третира га као плаћеника и авантуристу који је сам крив за здравствено стање у које се довео те нема адекватну љекарску његу.

"О Петру смо писали и прије четири године, када се прикључио украјинским снагама. Тада је његов иступ био анониман јер се бојао за сопствену сигурност. Сада иступа јавно - из истог разлога. Иако су људи из његове околине били шокирани одлуком о одласку у туђи рат, говори да је према Украјини био усмјерен пуно раније, још од 2014. године и анексије Крима", преноси "Јутарњи.хр".

Република Српска

Ово су сви кандидати за министре у новој Влади Српске

"Информације и искуства добијао сам од колега који су се борили у Азову. Нисам иза себе имао класично војно образовање, али сам се интензивно бавио проучавањем литературе о војним и обавјештајним темама. Посебно ме занимало снајперско наоружање и улога снајпера у модерном ратовању", говори Петар.

Чак и прије службеног упада руских трупа у Украјину имао је много информација са терена, међу осталим и од избјеглица које су већ тада почеле напуштати источни дио земље.

Одлуку је донео првог дана "Великог рата", 24. фебруара 2022. године. Чини се да га у томе више ништа није могло спријечити.

"Рекао сам вјереници да одлазим у Украјину. Рекла ми је: ако одеш тамо убијати људе, ми смо завршили. Трећи дан сам спаковао ствари и отишао без поздрава", каже.

Њихови се путеви више никада нису спојили. Петар је на свој кренуо трећи дан, а водио га је преко Мађарске у Украјину.

Прва акција - Ирпин

"Након провјера њихове тајне службе, одлазим у интернационални батаљон, тзв. Украјинску легију странаца. На једном полигону у области Лавова показујем своје знање и руковање снајперским наоружањем. Од нас 14 био сам други по успешности у тестирањима. Још увијек смо били на обуци када сам доживио први напад, била је то друга или трећа недјеља рата. Изнад нас су се појавила два бомбардера, Кинжали и Искандери. Нећу о бројкама, али имали смо доста жртава. Тада украјинска контраобавјештајна служба хвата Украјинца који је дао координате за напад, радило се о оперативцу руске тајне службе ГРУ-а", каже Петар.

Свијет

Убијеног предсједника општине жена варала с другом

Схватили су да су руске обавјештајне службе дубоко разгранате у украјинским цивилним и војним структурама. Догађа се сигурносни раскол, а пристижу нови припадници.

"Предложио сам контраобавјештајном официру да формирамо групу која би се бавила онима који нису прошли сигурносну провјеру. Добијам зелено свјетло и одабирам шест Енглеза који ће ми у томе помагати. Ухватили смо једног шпанског држављанина који је направио велик број фотографија и испоручивао их руским службама. То је био тренутак у којем је, осим у класичном војном смислу, мој допринос одбрамбеном украјинском рату кренуо и у обавјештајном подручју", наводи Јеловац.

Задужио је амерички полуаутоматски снајпер М-14 и чешки аутомат Брен 2 те познати "совјетски" пиштољ Макаров, а оружје је бирао зависно о акцији у коју би ишао. Прва је била на ширем подручју Кијева, само неколико дана након напада на полигону.

Занимљивости

Ови људи су прави срећници: У наредних неколико дана стиже им велики новчани добитак

"Ирпин, предграђе Кијева. Долазимо под тешку артиљеријску паљбу. Зграде су демолиране, спаљене. Налазили смо се у полуокружењу. Са једне стране тенк БТ-2, са друге исто тенк, а испред више од 300 припадника руске војске. Успјели смо се некако извући, ја са контузијом, мој командант с четири шрапнела. Ту нам је доста помогла екипа из Азова", прича Петар како је изгледао његов први конкретан контакт с непријатељским снагама.

У његовом интернационалном батаљону, каже, било је доста школованих и истренираних војника, но нису се сви најбоље носили с конкретном ратном опасношћу. У тих првих неколико мисија углавном се радило о тешким артиљеријским и снајперским нападима.

Под тешком ватром знали би пасти у стање шока, бацали би оружје, падали, тресли се. Зато се приступило одређеној селекцији.

"Од нас су слагали специјализоване тимове за високоризичне акције", прича Петар, који постаје дио једног таквог одреда.

Након Ирпина и пробоја према Бучи, тешких ситуација, долази у Миколајив, гдје се сусреће с ветераном који данас сједи с новинарима. Зову га "колега".

Схватио сам да смо мета

"Добио сам задатак од украјинске контраобавјештајне службе да се покушам зближити с једним наводним Израелцем, а заправо Арапом с кривотвореним документима и изравном комуникацијом с Русима. У његову телефону налазим координате наше базе које су послане другој страни преко потпуно незаштићене линије. Схватио сам да смо мета и да нам слиједи ракетирање те сам упозорио украјинског заповједника да нас макне оданде. Из неког разлога то се није догодило. Мене повлаче у центар на додатне тренинге блиске борбе ватреним и хладним оружјем и припремају ме за неке врло захтјевне мисије. Колега остаје", прича Јеловац.

Друштво

Ни јагњетина, ни прасетина: На славским трпезама све чешће једна врста меса

Први и Други свјетски рат и најмодернији вид ратовања - све то је данас сажето у овом рату у Украјини, слажу се. У Петровом тиму био је још један сумњиви лик, каже, под опсервацијом. Сумња да га је он отровао. Отров му је припремио у капима за уши које је користио због повреде бубне опне у ранијем гранатирању.

"Првих пет дана осјећао сам се грипозно. Шести дан крећу повраћање, премор, дрхтавица, губитак свијести. Пред колегиницом, пилоткињом хеликоптера, падам у несвијест. Шест минута био сам клинички мртав. До болнице ме реанимирају. Поново падам у несвијест на 2 минута. Стабилизују ме и шест дана проводим у коми. Сјећам се буђења на неурологији", каже Петар.

Говори да је изгубио појам о времену и временски оријентир у сјећањима те му је требало још десетак дана за опоравак. Тада је кренула истрага о тровању, која никада није окончана и формално је отворена до данас. У болници је сусрео украјинске војнике довођене на лијечење из руског заробљеништва и каже да је тада први пут чуо од њих о страхотама и тортурама које су чинили руски војници. Сазнао је и још једну лошу вијест везану уз своје здравље - утврђени су му тумори на јетри. Враћа се, каже, у центар, у десантну јуришну бригаду Арханђео Михаил, антитерористичку специјализовану јединицу која дјелује по постсовјетским тактикама и НАТО-овим стандардима.

"Одрадили смо брзе мисије и били успјешни у засједама. У једној таквој акцији покупио сам шест шрапнела од руске бомбе Ф-1, од чега пет у леђа. Једна крхотина метка завршила ми је у желуцу. Један шрапнел био је посебно критичан - ударио ме у карлицу, ротирао се полукружно на лијеву страну и зауставио се на крају лопатице, између артерије и живца. Пријетила је опасност да изгубим лијеву руку. Прву операцију извели су ми на терену; из лопатице су ми практички на живо, без анестетика, вадили шрапнел и тада сам се онесвијестио од бола. Хитно ме превозе у болницу у Краматорску. Но исти дан, због ракетног напада, евакуишу нас у друге болнице. Услиједило је више операција и лијечење. Рука ми је на концу спашена", говори.

Република Српска

Минић представио програм рада: Економска трансформација, подршка привреди...

Повреде настале контузијама и имплозијама навођених ракета, бомби и тенкова, каже, није ни бројао, било их је можда дванаестак. Због њих, међу осталим, није могао обавити магнетску резонанцу, потребну за утврђивање тачне тежине рањавања шрапнелима. У таквом је стању дочекао јун и први повратак кући.

"Након рехабилитације и отпуста из болнице рекли су ми да се вратим у бригаду јер су ми преостала само два дана до добијања украјинског држављанства, но одбио сам га јер у Украјину нисам дошао због тога, него да помогнем у обрани. Одлучио сам се за први повратак кући", каже Петар.

Очекивано се, каже, нашао на радару хрватских тајних служби које занима шта је све радио у Украјини.

"Није остало само на томе. Конкретно, у Украјину долази хрватски држављанин који је раније од тамо двапут дезертирао. Долази с причом да сам неки агент који је шверцао оружје и дрогу, а у Хрватској прича да сам у Украјини у затвору. Дакле, масовно се преко њега шире дезинформације о мени. Долазио је још један, распитивао се о мени, али све што је добио од Украјинаца биле су похвале за мене као војника који испуњава све бојеве задатке", говори Јеловац, показујући преписку те комуникације.

Отворена нетрпељивост

Посебно му је смијешно што га неки суграђани доживљавају као плаћеника, због чега је трпио и неугодности.

"Моји родитељи су добростојећи, отац је стоматолог, имамо викендицу на мору и брод. То је небитно, али говорим да бих илустровао колико би ми значила плата од 200 евра на ратишту. Дакле, новац сигурно ни мени ни било коме другом није био мотив да оде у рат; био бих задовољан и с 20 евра", каже Петар, наводећи да је од почетка "Великог рата" у том сукобу учествовао знатно мањи број Хрвата него што се мисли, не више од петнаест.

Хроника

Инцидент у центру града: Пијан и дрогиран уништавао аутомобиле, па покосио и једног мушкарца

Додаје да појединци према њему исказују отворену нетрпељивост, која је у једном случају прерасла и у физички напад.

"Не вјерујем нашим обавјештајним службама. Са друге стране наилазим на зид у здравственом систему. Не могу не закључити да постоји веза између те двије ствари. Породична љекарка, којој сам се обратио дословно ми је рекла: ‘Праведни ће остати на свијету, а Бог ће све остале казнити. Ти си крив за трећи свјетски рат. Какав рак јетре? Ти си негдје покупио хепатитис.‘ Практично је одбила да ме лијечи", говори Петар, додајући да не зна јесу ли се тумори на јетри појавили као посљедица тровања, а љекарка тиме одбија да се бави.

Говори да љекари не признају налазе украјинских колега јер нису преведени на хрватски језик те да нису хтјели кренути од нуле у утврђивању његовог здравственог стања. Након три мјесеца Петар одлази на другу мисију у Украјину, а до прошле године одрадио их је укупно четири, упркос лошем здравственом стању. У Хрватској је успио обавити тек један специјалистички преглед, крајем 2024. године.

У анамнези је љекарка записала да се ради о двапут рањеном професионалном војнику у Украјини који је био изложен дјеловању хлора, имао баротрауму и жали се на болове у кичми. Наводи да је приложио опсежну медицинску документацију на украјинском језику. Закључује да на тијелу има више уредно зараслих постоперативних ожиљака те препоручује магнетну резонанцу главе и кичме.

Дочекали ме као непријатељског војника

"Све заједно, што се тиче лијечења мени је дјеловало застрашујуће. Отишао сам се борити за праведан циљ, а мој ме систем дочекао као непријатељског војника. Не разумијем зашто је изостала нормална људска подршка. Није ми требало ништа више од онога на што може рачунати обичан пацијент у Хрватској, али ја то очито нисам могао добити", говори Јеловац.

Република Српска

Преминуо генерал Марко Лугоња

"Након треће мисије у Украјини добио сам понуду за посао једне службе из једне европске земље, која би укључивала и академију под окриљем НАТО. О мом могућем ангажману зависи моје здравствено стање, које није сјајно. Осјећам вибрације у мозгу, праћене високим и иритантним тоновима", додаје.

О мисијама које је спроводио у преостала три украјинска мандата није желио превише говорити, осим да је, као припадник једне украјинске јединице и на препоруку контраобавјештајне службе, учествовао у захтјевним антитерористичким акцијама повјереним малим, специјализованим тимовима. Посљедњи мандат одрадио је прошле године и трајао је два мјесеца.

Тихи рат

У Хрватској тренутно не ради. Зависно о здравственом стању, није искључено да поново оде у рат. Показује поруке које размјењује с припадницима разних обавјештајних заједница, као доказ колико је и даље активан на том подручју. Како наводе, руске службе своје агенте убацују из западних земаља те их проналазе и у левим и у десним друштвеним структурама.

Са друге стране, Украјинци су захвални Западу на помоћи, али и разочарани јер је, кажу наши саговорници, она недовољна.

Србија

Нови језиви детаљи смрти Милице Асановић

Јеловац наглашава да се оперативно и даље води тихи, али снажан обавјештајни рат руских хибридних дјеловања у свим земљама ЕУ, па тако и у Републици Хрватској.

"Постоје заједнички напори више обавјештајних служби да се, због руских хибридних, непријатељских дјеловања, укомпонују у једну заједничку европску централну агенцију", каже Јеловац.