"Она је поклон": Најјезивији детаљи - како је Епстин користио везе у свијету моде!

Један скаут се хвалио перспективном манекенком као "слатком Францускињом“ која би „била срећна да вас упозна“ и описао како ће група потенцијалних модела из Скандинавије од 16 и 17 година „бити спремна за сљедећу годину“.

Други скаут је хвалио 19-годишњу Рускињу која је "спремна за путовање“, док је други хвалио младу манекенку као "најбољу дјевојку“.

"Она је поклон који сам планирао да вам дам“, написао је скаут.

Ти професионалци нису били једини у загрљају осрамоћеног финансијера.

Преглед ЦНН-а о гомили докумената које је објавило Министарство правде САД открива нове детаље о дубини веза између Епштајна и инсајдера из индустрије моделирања, укључујући руководиоце агенција, администраторе и скауте.

Записи показују симбиозу између сексуалног преступника и неких у глобалној индустрији моде, при чему је Епштајн обезбјеђивао новац, професионалне везе и помоћ око америчких виза, док су му професионални модели омогућавали приступ младим, страним женама – од којих многе сада кажу да их је сексуално злостављао.

Чак и након Епштајнове осуде за сексуалне преступе 2008. године, инсајдери из свијета моделинга наставили су да покушавају да покрену пословне подухвате са њим, позивали су га на модне догађаје и дозвољавали му да се повезује са њиховим компанијама, дајући Епштајну ауру руководиоца који може да направи или уништи каријере модела које је користио.

Свијет

Жртва тврди да ју је Епстин злостављао док је био у кућном притвору

ЦНН је прегледао имејлове који показују да је најмање шест личности из индустрије више пута покушавало да повеже регистрованог сексуалног преступника са младим моделима.

Док су неке од њихових порука садржале сексуалне референце, друге су изгледале као професионалне препоруке за моделинг.

Записи такође показују бројне друге инсајдере који су одржавали пријатељску преписку са Епштајном.

Неки Епштајнови сарадници оптужени су за злочине, укључујући Жан-Лика Брунела, француског агента за манекенство оптуженог за злостављање од стране Епштајнове жртве.

Брунел је извршио самоубиство у париском затвору након хапшења 2020. године под оптужбом за силовање малољетница. Он је негирао те оптужбе.

Други инсајдери из света манекенства, за које се истиче да су у евиденцији Министарства правде, нису оптужени ни за какво незаконито дјело и негирали су да знају за Епштајнове злочине.

Многи су рекли да вјерују да је Епштајн био легитимна фигура у модној индустрији захваљујући својим везама са бившим власником Вицториа Сецрет, чијим је финансијама некада управљао.

Данијел Сијад, професионални регрутер модела који је организовао да се Епштајн састане са више моделсица – укључујући две које су за ЦНН рекле да их је Епштајн злостављао – рекао је у интервјуу да нема разлога да вјерује да су те жене повријеђене.

Сијад је рекао да га је Епштајн уверио да је платио за своје злочине и да се "то никада неће више десити никоме“.

"Никада нисам чуо ништа од било кога кога сам му представио да је имао лошу ситуацију“, рекао је Сијад.

"Вјеровао сам да је тај човјек професионалац.“

Досијеи Министарства правде сугеришу да је Сијад знао да није само упућивао младе дјевојке Епштајну за моделинг.

У поруци из 2018. године, написао је да тражи „згодну младу асистенткињу“ за Епштајна.

Такође је више пута слао Епштајну фотографије младих жена које је сретао током својих путовања – неке од њих са провокативним позама.

Сијад је, врачајући се назад у прошлост, рекао да је Епштајн био "камелеон“ који га је преварио.

Рекао је да му је Епштајн представљен као директор кастинга и да је Епштајн посебно тражио помоћ у проналажењу асистенткиње.

Епштајнове везе са модном индустријом су дио истрага које се воде против њега, укључујући кривичну истрагу покренуту ове године у Паризу која преиспитује информације везане за Сијада, према ријечима главног тужиоца Париза.

Двије бивше манекенке су за ЦНН рекле да су разговарале са истражитељима тамо о Сијаду, који је негирао да је починио било какво кривично дјело.

Заговорници истраге кажу да би оне могле довести до дуго очекиваног откривања одговорности модне индустрије која је деценијама затварала очи пред сексуалним злостављањем младих модела.

"У неким случајевима, индустрија моде је само параван за трговину људима. Мислим да се то дешава на највишим нивоима пословања“, рекла је Сара Зиф, оснивачица Модел Алијансе, лоби групе која је позвала на дубљу истрагу о томе да ли је и како је свијет моде помогао у олакшавању Епштајновог злостављања.

"Оствари ми сан“

Много пре него што је Епштајн доспио на насловне стране због сексуалних преступа, имао је репутацију енигматичног финансијера са једним познатим клијентом: Лесом Векснером, магнатом малопродаје из Вицториа Сецрет, који га је ангажовао да му помогне са инвестицијама 1980-их.

Та веза са Векснером, у комбинацији са Епштајновим редовним присуством модним ревијама и праксом окруживања младим моделима, ојачала је његов утисак као играча у индустрији.

Ипак, Епштајн никада није имао никакву формалну улогу у индустрији моде – чињеница коју оповргава документација Министарства правде, која садржи вишеструке интервјуе са амбициозним моделима који кажу да су их професионални контакти или усмена предаја довели до Епштајна.

Свијет

Случај "Епстин": Десетак нових жртава јавило се тужилаштву

Једна од првих оптужби да је Епштајн злоупотребљавао своје везе са светом манекенства појавила се у полицијској пријави поднетом 1997. године у Калифорнији.

Једна жена је истражитељима рекла да је, када ју је Епштајн замолио да се свуче, веровала да ће је он убацити у каталог компаније за доњи веш.

„Он јој је заправо помагао тако што јој је подигао блузу и сукњу и додиривао јој задњицу“, наводи се у извештају.

Локалне власти нису оптужиле Епштајна.

Неколико година касније, почетком 2000-их, Епштајн је намамио жену из Јужне Африке у САД нудећи јој помоћ у покретању манекенске каријере, рекла је она за ЦНН.

"Рекао је да ће ми остварити сан, али га је претворио у проклету ноћну мору“, рекла је Жилијет Брајант, која је рекла да ју је Епштајн злостављао.

Додала је да јој никада није помогао да добије посао манекенке.

Епштајн је успоставио директнију везу са индустријом захваљујући пријатељству са Брунелом, француским агентом за манекенство, који се дуго забављао са Епштајном и често се возио његовим приватним авионом.

Око 2005. године, Епштајн је обезбедио Брунелу кредитну линију од милион долара коју је искористио за покретање фирме под називом МЦ2 Модел Манагемент.

Брунел се већ суочио са оптужбама за дрогирање и сексуално злостављање манекенки, али у том тренутку није био кривично гоњен и наставио је да ради у индустрији.

Нова фирма је имала за циљ да "заступа манекенке високе моде у окружењу модне агенције", према документима.

Али, Епштајн је понекад користио агенцију и да допре до младих жена, од којих је неке злостављао, према свједочењима више бивших МЦ2 манекенки пред Конгресом и у интервјуима.

Светлана Пожидајева, манекенка руског порекла, радила је широм Европе, понекад зарађујући 2.000 до 3.000 долара дневно, али се надала да ће напредовати у САД.

Рекла је за ЦНН да ју је Сиад, регрутер са сједиштем у Паризу, упознао са Епштајном, који јој је обећао да ће јој помоћи да се пробије на тржиште Њујорка.

Потписала је уговор са МЦ2, али је њена каријера стала јер је понекад имала само један посао недјељно вриједан неколико стотина долара.

Рекла је да је потом постала Епштајнова лична асистенткиња.

Додала је да је радила за њега и да је годинама трпела злостављање.

Према ријечима Пожидајеве, МЦ2 је наставио да спонзорише њену визу упркос томе што је радила за Епштајна – не као модел.

"Знала сам да не могу да идем нигде другде што се тиче мог запослења. Знали су да радим за њега и стално су ми обнављали визу“, рекла је Пожидајева.

"Дефинитивно је постојао договор између њих.“

Досијеи Министарства правде поткрепљују њене тврдње у вези са запослењем.

Имејлови изгледа показују да су Епштајн и његов рачуновођа разговарали са Брунелом и тадашњим председником МЦ2, Џефом Фулером, о Пожидајевој.

Рачуновођа јој је касније рекао да позове Фулера, који није оптужен за прекршај, у вези са "продужетком визе“.

Још једна бивша манекенка МЦ2 је на саслушању у Представничком дому у мају рекла да је агенција „контролисала сваки аспект“ њеног живота и послала је у Епштајнову кућу након што је регрутована из Узбекистана.

Фејт Кејтс, суоснивачица истакнуте агенције за моделовање Неxт Манагемент, написала је 2009. године. имејл Епштајну.

Кејтс је више пута нудила услуге Епштајну.

Током своје затворске казне на Флориди, Епштајн је питао Кејтс да ли би проверила радну визу жене чије је име редиговано у јавно објављеном имејлу.

"Хоћу“, одговорила је Кејтс.

У годинама које су услиједиле, Кејтс је обавјештавала Епштајна о локацији наводне манекенке из Летоније, препоручила му љекара за нечију операцију повећања груди, набавила му карте за модну ревију и просљедила му име жене након што ју је Епштајн замолио да припази „на моју нову асистенткињу“.

Имејлови показују да су услуге ишле у оба смјера.

Епштајн је Кејт поклонио оно што је она описала као „прелепу“ Прада торбу, понудио јој пословне савјете, позвао је у куповину са принцом Ендруом и манекенке упућивао на њену агенцију.

Широм свијета распрострањена мрежа

Многе манекенке које тврде да их је Епштајн злостављао дошле су у САД из иностранства.

Досијеи Министарства правде објашњавају како је Епштајн користио глобалну мрежу манекенки развијајући односе са регрутерима ван САД – од којих је неке директно плаћао док су тражили нове таленте по свијету.

"Могу да припремим списак дјевојака“, написала је жена која се представила као Викторија Хауз Епштајну 2013. године.

Хауз, која је у имејловима навела да је радила у Паризу и да је тражила за агенције, укључујући и Некст, више пута је слала Епштајну информације о моделима у касним тинејџерским или раним двадесетим годинама.

Свијет

Нова истрага о Епстиновој мрежи: Јавило се 10 нових жртава у Француској

Неxт је у саопштењу рекао да Хауз никада није тражила за компанију.

"Реци ми дан када желиш да пођем са њом“, написала је Хауз у поруци у којој је подијелила информације о моделу Некста за који је рекла да се појављивао у рекламама за доњи веш.

У другом имејлу, представила је младу жену коју је, како је рекла, открила четири или пет година раније, када је имала 14 година.

"Веома добра личност, много ми се свиђа“, написала је Хауз, која није одговорила на захтј

еве ЦНН-а за коментар и није оптужена за прекршај.

Досијеи не указују на то да ли се Епштајн састао са било којом од модела које му је препоручила, али записи показују да је Епштајн послао Хауз неколико хиљада долара наведених као "поклоне“.

Истрага се наставља

Усред објављивања Епштајнових досијеа, неке од његових најближих веза у свијету манекенства суочиле су се са новом истрагом, јер су модели и преживјели позивали на одговорност и даље промијене у индустрији.

Кејтс је крајем прошле године објавила своје пензионисање из компаније Неxт када је влада почела да објављује Епштајнове имејлове.

Њена објава се односила на њен рад са једном фондацијом и наводила је да жели да се "повуче како би узвратила“.

Њена бивша фирма Неxт је изјавила да њен однос са Епштајном није био познат руководству компаније, али записи показују да је други суоснивач компаније слао имејлове и разговарао са Епштајновим рачуновођом о пословним питањима и да се Епштајн придружио позиву са рачуновођом који ради за Неxт.

Свијет

Нови трагови у истрази: Епстинова помоћница открила три нова имена истражиоцима

Жилијет, бивша француска манекенка која је захтјевала да се њено презиме не дијели из разлога заштите приватности, рекла је за ЦНН да је о свом искуству разговарала и са властима у Паризу.

Рекла је да је упознала Сијада у Француској 2004. године, који ју је потом упутио на Епштајна у Њујорку.

Она тврди да ју је Епштајн потом пипкао током састанка на којем јој је рекао да се доведе у форму како би је могао упознати са агенцијама за моделовање.

У међувремену, нудио јој је могућности за пратњу.

Џулијет је рекла да је манекенска индустрија требало јасно да препозна Епштајна као предатора и да га заустави, али је рекла да он није био једини злостављач у том свијету.

"Епштајн је био само једна од опасности са којима сам се суочавала“, рекла је Џулијет.

(телеграф)