Овакву пријетњу Кина није послала Европској унији деценијама

Пријетња није стигла изненада, али вријеме и тон сигнализирају да Пекинг озбиљно схвата шта се у Бриселу спрема.

Закон „Made in Europe“ (Мејд ин Јуроп)

Европска комисија представила је 4. марта 2026. приједлог уредбе ИАА, који је одмах назван законом „Made in Europe“. Европски повјереник Стефан Сежурне (Stéphane Séjourné) рекао је да ће закон „стварати радна мјеста усмјеравањем новца пореских обвезника према европској производњи, смањењем зависности и јачањем економске сигурности и суверенитета“.

Свијет

Развијају се нове технике напада: Војни удари одлазе у прошлост, уништење стиже ИЗНУТРА

Закон циља три стратешка сектора: чисте технологије, аутомобилску индустрију те енергетски интензивне индустрије као што су челик, алуминијум и цемент, пише Хина.

Конкретно, електрични аутомобили који примају јавну подршку морају бити склопљени у ЕУ с најмање 70 одсто компоненти, искључујући батерију, произведених у 27 држава чланица. За челик и алуминијум прописани су минимални прагови нискоугљеничног садржаја од 25 одсто, а за цемент пет одсто.

Друштво

Нема више наручивања пакета као раније, слиједи велико поскупљење

За стране инвестиције у стратешким секторима закон уводи обавезни надзор за улагања изнад 100 милиона евра из земаља које контролишу више од 40 одсто глобалних производних капацитета у дотичном сектору, праг који на папиру не спомиње Кину, али у пракси готово искључиво на њу циља. Циљ је повећати удио индустријске производње у БДП-у ЕУ са 14,3 одсто у 2024. на 20 одсто до 2035.

Бриселу гори под ногама

Контекст је кључан за разумијевање зашто Брисел није могао чекати. Само у 2024. и 2025. европски добављачи у аутомобилском сектору најавили су више од 100.000 отпуштања, а анкете показују да око половине европских добављача аутомобила разматра смањење производних капацитета у ЕУ.

Свијет

Њемачки гигант на проблему! Фолксваген биљежи драстичан пад продаје

Позадина је кинеска индустријска политика која деценијама премашује оно што европски конкуренти могу пратити. Према подацима ОЕЦД-а (Organisation for Economic Co-operation and Development), кинеске компаније примају четири до осам пута више државне подршке у односу на приход него конкуренти из других земаља, уз додатке које је тешко прецизно израчунати, а укључују јефтине кредите и индиректну подршку.

Процјене Међународне агенције за енергију (International Energy Agency) показују да је трошак производње батеријских ћелија у Кини 20 до 35 одсто нижи него у Европи. Трампове царине практично су затвориле америчко тржиште за те производе, што Европу чини још привлачнијим одредиштем за кинеске вишкове, преноси Индекс.

Оштра пријетња из Пекинга

Кинеско министарство трговине у пријетњи није бирало ријечи. Његов портпарол изјавио је да ИАА „намeће бројне рестриктивне захтјеве на страна улагања и може нарушити начела Свјетске трговинске организације (World Trade Organization)“. Преференцијалну ознаку „ЕУ поријекло“ у јавној набавци и јавној подршци Пекинг је оцијенио као инвестициону баријеру и „институционалну дискриминацију“.

Свијет

Вијест од које "западу" није добро: Договорено јачање стратешке сарадње Москве и Пекинга

Кинеска привредна комора при ЕУ рекла је да закон означава заокрет према протекционизму који ће нарушити трговинску сарадњу између ЕУ-а и Кине. Пекинг је од ЕУ-а затражио уклањање дискриминаторних захтјева према страним инвеститорима, обавезног преноса интелектуалне својине и технологије те ограничења у јавној набавци из законодавног текста.

Кинеска пријетња противмјерама долази у тренутку када ЕУ истовремено отвара и други фронт.

Царине на мале пошиљке

Савјет ЕУ-а коначно је одобрио да од 1. јула 2026. свака мала пошиљка вриједности испод 150 евра која улази у ЕУ подлијеже фиксној царинској такси од три евра по тарифној ставци. Мјера остаје на снази до 1. јула 2028, када ће бити замијењена редовним царинским тарифама.

Србија

"Прва фризура Србије" ослобођен оптужби да је макро

Размјери промјене су значајни. Само у 2024. у ЕУ је ушло око 4,6 милијарди пакета у оквиру тадашњег прага, а више од 90 одсто потицало је из Кине. ЕУ процјењује да је до 65 одсто тих пошиљака било намјерно на рубу исплативости ради избјегавања царина.

Платформе попут Шеина (Shein) и Темуа (Temu) изградиле су пословне моделе око директног слања робе потрошачима без царинских намета, али тај модел од 1. јула више неће бити могућ. ЕУ комесар за економију Валдис Домбровскис (Valdis Dombrovskis) рекао је да мјера „представља важан корак према осигурању једнаких услова за европске компаније“, а повјереник за трговину Марош Шефчович (Maroš Šefčovič) оцијенио је царинске промјене „најамбициознијом царинском реформом од оснивања царинске уније 1968“.

Шта Пекинг може учинити?

Јакоб Гунтер (Jacob Gunter), аналитичар берлинског Меркатор института за кинеске студије (Mercator Institute for China Studies), објашњава да Пекинг не мора директно комуницирати с европским компанијама присутнима на кинеском тржишту. Довољно је да оне саме закључе како је у њиховом интересу лобирати за попустљивију европску стратегију.

Свијет

Велика туга! Седмочлана породица страдала у пожару

Томе у прилог иде и познати образац кинеских противудара: селективна ограничења приступа тржишту, пореске и регулаторне истраге те промјена набавних преференција према европским компанијама с великом изложеношћу Кини.

Стручњаци наводе три могућа сценарија. У првом, ЕУ и Кина улазе у преговоре, чему Пекинг у својој изјави оставља врата отвореним, а ИАА се модификује у кључним тачкама како би се смањила директна дискриминација кинеских инвеститора, можда моделом „признатих партнера“ који би Кини остављао ограничен приступ.

У другом сценарију ЕУ усваја закон претежно нетакнут, Кина уводи противударе, највјероватније у облику истрага европских компанија и набавних ограничења, а обје стране истовремено тргују и препиру се пред Свјетском трговинском организацијом, која нема брзо рјешење.

Занимљивости

Један знак овог викенда улази у најинтензивније дане у години

У трећем сценарију комбинација кинеских пријетњи и унутрашњег европског лобија, посебно од стране земаља с дубоким везама с Кином попут Њемачке и Мађарске, доводи до толиког разводњавања закона да „Made in Europe“ постаје симболичан, а не оперативан.

Никоме није лако попустити

Закон морају заједнички усвојити Савјет ЕУ-а и Европски парламент, што типично траје неколико мјесеци и у чему кључне одредбе могу бити измијењене.

Позадинска математика је једноставна и објашњава зашто ниједна страна не може лако попустити: Европа губи индустријска радна мјеста, Кина има вишкове капацитета којима треба одредиште, а Сједињене Америчке Државе су затвориле своја врата.

Оно што се тренутно одвија између Брисела и Пекинга није само спор око царинских прагова и садржајних квота. То је преговарање о томе коме ће припасти индустријска будућност на богатом европском тржишту.