Сутра је Свети Јован Богослов: Један обичај се посебно односи на дјевојке које желе да се удају

Посебно се издвајају она која се односе на жене, кућне послове, животиње и заштиту дома, док једно старо вјеровање и данас привлачи пажњу неудатих жена које прижељкују брак и љубав.

Занимљивости

Најхаризматичнији знак хороскопа: Самопоуздање му је адут

Ко је био Свети Јован Богослов

Свети Јован Богослов био је један од дванаесторице Христових апостола, рођени брат апостола Јакова и један од најближих Христових ученика. У хришћанској традицији остао је упамћен као апостол љубави, управо због тога што је у својим проповиједима посебно истицао љубав према Богу и ближњем, праштање, мир и међусобно поштовање.

Сматра се аутором Јеванђеља по Јовану, три Саборне посланице, као и Откровења, односно Апокалипсе. Према црквеном предању, Свети Јован је био једини од дванаесторице апостола који није умро мученичком смрћу. Преминуо је природном смрћу у дубокој старости у Ефесу, гдје је и сахрањен.

Његов празник се у Српској православној цркви обиљежава 9. октобра, када се вјерници сјећају његовог упокојења, док се 21. маја такође празнује спомен на Светог Јована Богослова.

Градови и општине

Није шала, не играјте се: Приказе се појавиле у бх. граду

Женама се на овај дан једно посебно не препоручује

Када је ријеч о народним обичајима, један од најзанимљивијих односи се управо на жене.

Према старом вјеровању, женама се на овај дан није препоручивало да узимају у руке игле, маказе, плетиво и друге предмете који се користе за шивење и израду одјеће. Вјеровало се да би се тиме могле привући штеточине, прије свега мишеви, који би касније могли да направе штету у кући и изгризу одјећу, постељину, вуну или друге тканине.

Због тога су жене на овај празник традиционално остављале плетиво и шивење по страни. Дан је требало провести мирније, без појединих послова који су се иначе обављали свакодневно.

Зашто се помињу баш мишеви

Ово вјеровање данас може да дјелује необично, али је некада имало и врло практичну позадину.

У домаћинствима у којима се одјећа ручно правила, поправљала и чувала током цијеле године, штета коју би направили мишеви била је озбиљан проблем. Због тога су се одређени дани у народном календару повезивали са заштитом дома од штеточина.

Постојао је и обичај да се на овај дан удара у зидове, амбаре, штале и друга мјеста за која се вјеровало да се у њима крију мишеви. Симболично „тјерање мишева“ требало је да заштити кућу, жито, храну, одјећу и све оно што је домаћинству било драгоцјено.

Бања Лука

Бањалучани, спремите се: Ови дијелови града сутра без струје

Стоку би требало одморити

Свети Јован Богослов био је важан и за сеоска домаћинства, па се водило рачуна о животињама. Вјеровало се да стоку на овај дан треба одморити и да није добро тјерати је на тешке послове.

Зато је празник требало провести без непотребног рада и великих обавеза. Као и код бројних других великих празника, народ је кроз обичаје покушавао да направи границу између свакодневног рада и дана који је намијењен миру, породици, молитви и празновању.

Посебно вјеровање за жене које желе брак

Ипак, један дио народног предања посебно ће привући пажњу неудатих жена.

Свети Јован Богослов познат је као апостол љубави, па није необично што се његов празник у народној традицији повезивао и са љубављу, брачном срећом и жељом да дјевојка пронађе свог будућег супруга.

Према једном од народних вјеровања, дјевојке које желе брак требало би овај дан да проведу мирно и без непотребног рада, са жељом да им у живот дође љубав и особа са којом ће изградити заједнички дом.

Градови и општине

Хаварија због несташице воде у Источном Сарајеву, екипе раде на санацији

Посебно се вјеровало да није добро празник провести у свађи, љутњи или тешким ријечима. Будући да је Свети Јован управо симбол љубави, праштања и мира, овај дан је требало дочекати и провести у добрим мислима.

Дан када се молило за љубав и срећу у будућем дому

За неудате дјевојке празник је тако имао додатну симболику. Оне које су жељеле да се удају молиле су се за љубав, срећу и добар брак, а старији су вјеровали да се жеља изречена на велики празник и у миру дома посебно памти.

Ово није црквено правило које гарантује брак, већ дио народног обичајног насљеђа које се преносило генерацијама. Управо таква вјеровања показују колико су се некада црквени празници повезивали са најважнијим животним питањима, од здравља и породице до љубави и удаје.

У ово вријеме почињале су и свадбе

Постоји још један занимљив детаљ везан за овај период године.

Према народној традицији, управо у ово доба почињале су традиционалне свадбе које су често трајале и по неколико дана. Након завршетка већих пољопривредних послова, домаћинства су улазила у мирнији дио године, па је јесен традиционално била вријеме за свадбе, окупљања и породична славља.

Друштво

Додатне олакшице за особе са инвалидитетом

Свадбе су некада биле много више од једног дана весеља. У многим крајевима трајале су по три дана и представљале су важан догађај не само за младенце већ за читаву породицу и село.

Постоји још једно предање везано за Светог Јована

Свети Јован Богослов празнује се два пута годишње. Осим 9. октобра, његов спомен обиљежава се и 21. маја.

За овај други празник везано је посебно црквено предање о његовом гробу. Према предању, након смрти Светог Јована из његовог гроба се повремено појављивао прах, за који се вјеровало да има љековиту моћ. Због тога је и овај дан кроз историју имао посебно мјесто међу вјерницима.

Шта се сутра не ради према народном обичају

Према традиционалним вјеровањима, сутра би требало избјегавати тешке послове и непотребно оптерећивање животиња. Жене би, према старом обичају, требало да оставе игле, маказе и плетиво по страни.

У неким крајевима постојао је обичај да се ударањем по зидовима и амбарским просторима симболично „отјерају“ мишеви и друге штеточине, док је стока добијала дан одмора.

Данас се већина ових обичаја не практикује у изворном облику, али су приче о њима остале сачуване и представљају дио богате српске народне традиције.

Љубав и секс

Ствари које жене науче прије него што пронађу праву љубав: Заувијек их промијене

Црквени празник и народна вјеровања нису исто

Важно је разликовати црквено учење од народних вјеровања. Црква празник Светог Јована Богослова посвећује сјећању на апостола и јеванђелисту и његову вјеру, док су правила о иглама, маказама, мишевима, стоци и удаји дио народног обичајног насљеђа које се разликује од краја до краја.

Ипак, управо таква вјеровања показују колико су се кроз историју вјера и свакодневни живот преплитали. Светац је био дио црквеног календара, али је народ око његовог дана стварао и читав низ обичаја који су се односили на кућу, породицу, посао, стоку, здравље и љубав.

Свети Јован Богослов остао је упамћен као апостол љубави, па се и данас уз његов празник најчешће везују мир, доброта, праштање и љубав према другима.

За оне који се држе старих обичаја, порука за сутрашњи дан је једноставна: одморити од тешких послова, не свађати се, не уносити немир у кућу и празник провести у миру и добрим мислима.

Занимљивости

Отворили кумину коверту пред свима: Оно што је млада урадила оставило све без даха

А за неудате жене које прижељкују брак, остало је оно најлепше народно вјеровање: дан посвећен апостолу љубави треба провести са жељом за љубављу, срећом и складним будућим домом.

(Она.рс)