Када запослени имају право на отпремнине?

Из компаније су тада потврдили да је раскинут уговор о раду са свим радницима и да је производња у погону званично обустављена половином децембра.

Хроника

Манијак пред судом: Злостављао дјечака - ово је кључни доказ

Ово није усамљен случај одласка великих инвеститора са југа Србије, пише "Бизнис.рс". Прво је затворен погон компаније Бенетон у Нишу, када је према писању медија више од 900 радника проглашено технолошким вишком, док је Џонсон Електрик почетком прошле године најавио да ће смањити број запослених због изазова са којима се суочава аутомобилска индустрија у Европи. Овом одлуком погођено је више од 300 запослених.

Годину је обиљежила и одлука њемачке компаније Драхлмаиер, глобалног произвођача кабловских сетова за аутомобилску индустрију, која је након 17 година пословања у Зрењанину прекинула рад у Србији, када је готово 2.000 радника остало без посла.

Такође, и данска компанија Кентаур затворила је своју фабрику у Врању, а без посла је остало 253 радника.

У случају ликвидације предузећа радници немају право на отпремнине

Радницима компаније Леони са којима је раскинут уговор исплаћена је отпремнина већа од законског минимума. Како су тада навели у Леонију, она је износила 50 одсто просјечне мјесечне ‘бруто 1’ зараде остварене у посљедња три мјесеца за сваку пуну годину стажа у компанији, што је за 50 процената више од минималне отпремнине коју прописује закон.

Према Закону о раду, право на отпремнину постоји у случајевима када запосленом престаје радни однос због престанка потребе за његовим радом, односно када је проглашен вишком, као и приликом одласка у пензију.

Занимљивости

Отац Предраг открива коју икону треба да има свака српска кућа: ''Учи нас смирењу''

У пракси се јавља још једна врста отпремнине, такозвана стимулативна отпремнина приликом добровољног рјешавања вишка запослених, а у овом случају послодавац нуди стимулацију запосленом да добровољно раскине уговор о раду са послодавцем, објашњава за "Бизнис.рс" предсједник Центра за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право Марио Рељановић.

"Такозвани инвеститори који су се у претходном периоду повукли затварају своје производне погоне вјероватно спровођењем поступка ликвидације правног лица – престанка постојања привредног друштва (послодавца) који у тренутку затварања може да измири све своје финансијске обавезе. Онај који не може, иде у стечај умјесто ликвидације. У случајевима ликвидације радни однос запосленима престаје због престанка постојања послодавца, а не зато што су они вишак запослених – и тада нема исплаћивања отпремнине по основу вишка запослених. У пракси су забиљежени случајеви када су послодавци сами уређивали ово питање тако да исплате отпремнине приликом затварања послодавца, али на то нису формално били обавезани законом“, истиче он.

Рељановић наглашава да престанак постојања привредног друштва подразумијева његово потпуно гашење као правног лица. Ако остане макар још један запослени или привредно друштво настави да постоји без запослених а не угаси се, онда је ријеч о отпуштању вишка запослених и радницима сљедује отпремнина.

Кошарка

Леброн Џејмс о Јокићу: Један од најбољих у историји кошарке

"Такође, ако се дешава раздвајање или спајање два или више привредних друштава (послодаваца), као и када се један послодавац утапа у другог, важе посебна правила и радници који том приликом изгубе посао имају право на отпремнину јер постоји послодавац – сљедбеник код којих су они вишак запослених“, додаје Рељановић.

Када је ријеч о Леонију, Рељановић каже да је компанија уредно исплатила отпремнине које су више од законског минимума.

"У овом случају запослени су имали право на отпремнине јер је Леони као послодавац наставио да ради у другим фабрикама, дакле није у питању потпуно гашење послодавца, тако да је ова одлука сасвим у реду“, наводи он.

На који износ радници могу да рачунају

Обрачун отпремнине уређен је законом и код одласка у пензију исплаћују се најмање двије просјечне зараде у Републици Србији. Код вишка запослених отпремнина износи трећину зараде за сваку годину коју је запослени провео у радном односу код тог послодавца.

"Послодавац може сам, или послодавац и синдикат заједно колективним уговором, да договоре виши износ отпремнине у односу на овако постављен законски минимум“, оцењује Рељановић.

У трећем случају, послодавац сам одређује такозвану стимулативну отпремнину јер је она у ријетким случајевима одређена колективним уговором.

Градови и општине

Припремите залихе: Дио Билеће данас без воде

"По логици ствари она мора бити предвиђена у вишем износу од законског минимума, односно од оног износа који би запослени у складу са интерним актима послодавца добио када би био отпуштен као вишак – иначе је запослени неће прихватити, нити има економску логику да тако нешто учини посебно због чињенице да према важећим прописима тада губи и права из осигурања за случај незапослености“, напомиње наш саговорник.

Незаконита пракса да се запослени "одриче“ отпремнине

Научни сарадник Института за радно право Марио Рељановић објашњава да је законодавац, формално гледано, максимално заштитио запослене прописујући да ће се сматрати да запосленом радни однос није престао уколико отпремнина није исплаћена у складу са законом или ако уопште није исплаћена.

"У пракси се наравно јављају разне злоупотребе, укључујући потпуно незакониту праксу да се запослени ’одриче’ отпремнине, или потписује да му је она исплаћена иако није, као и случајеви кашњења са исплатом, погрешног обрачуна и слично“.

Друштво

Преминуо Владо Ђукановић

Када је ријеч о потраживањима која су повезана са престанком рада послодавца, а која не обухватају отпремнину, у пракси се дешавало да послодавац једноставно престане да постоји и буде обрисан из АПР-а, док истовремено остане дужан бившим запосленима, на примјер посљедњу зараду или накнаду за неискоришћени годишњи одмор.

"Ако сам послодавац уведе отпремнину у случају ликвидације, иако то није законом обавезан, онда и она спада у потраживања која се исплаћују до тренутка формалног престанка постојања послодавца“, закључује Рељановић.