Како опоравити башту и трављњак након врелих дана?

29.08.2026 11:14

Коментари:

0
Крупни план баштенског цријева које прска воду по трави, приказујући одржавање травњака током сунчаног дана.
Фото: Valentin Ivantsov/Pexels

Послије недјеља јаког сунца и високих температура, некада зелена башта може крајем августа да изгледа прилично обесхрабрујуће.

Травњак је пожутио, листови су суви и хрскави, цвијеће клонуло, а биљке у саксијама дјелују као да им нема спаса. Прва реакција многих је да узму маказе, уклоне све што изгледа мртво, додају ђубриво и покушају да што прије поправе штету.

Слоба Радановић

Слоба Радановић доживио саобраћајну незгоду: Пјевач се огласио и открио шта се десило

Баштовани, међутим, савјетују сасвим другачији приступ – стрпљење.

Биљка која послије великих врућина изгледа мртво не мора заиста бити мртва. Многе се повуку у својеврсни режим преживљавања и могу да се опораве када температуре падну и поново добију довољно влаге. Зато је крај августа и почетак септембра време за постепен опоравак баште, а не за агресивно орезивање и велике интервенције.

Не сијеците одмах све што је изгорјело

Суви и смеђи листови изгледају као нешто што треба што прије уклонити, али немојте журити са маказама.

Код биљака које су претрпјеле топлотни стрес треба уклонити оно што је заиста мртво, али оставити здраво зелено лишће јер оно биљци и даље омогућава да производи енергију потребну за опоравак. Чак и потпуно осушени листови могу привремено имати заштитну улогу јер заклањају остатак биљке од додатног јаког сунца.

Сачекајте да температуре мало падну и потражите знакове живота – нове изданке, зелене стабљике или здраве пупољке. Код дрвенастих биљака можете врло нежно загребати површински слој стабљике. Ако је испод зелено ткиво, биљка је још жива. Тек када почне нови раст, пажљиво уклоните потпуно суве дијелове.

Развод

Зашто данас чешће долази до развода? Ово су главни узроци

Са уклањањем прецветалих цвјетова сачекајте свјежије дане

И прецвјетале цвијетове боље је уклањати када температуре почну да падају. Биљка која се већ бори са посљедицама врућине не треба додатни стрес.

Када вријеме постане пријатније, прецветале цвјетове уклоните чистим и оштрим маказама, сјекући до основе стабљике или најближег лисног чвора. Тиме биљци помажете да енергију не троши на старе цвјетове и подстичете је да се припреми за наредни период цветања.

Пазите само да заједно са осушеним дијеловима не уклоните пупољке који су већ почели да се развијају.

Пожутјели травњак можда није мртав

Трава која је током љета постала жута или готово потпуно смеђа често изгледа као да је једино рјешење поновно сијање. Међутим, после дугог периода без довољно воде травњак може једноставно ући у стање мировања и поново почети да зелени када стигну ниже температуре и киша.

Европа

Паника у Европи: Зима није ни близу, а страх је већ у костима

Зато га немојте одмах косити веома кратко. Користите оштре ножеве косилице и не уклањајте превише траве одједном.

Када травњак поново почне активно да расте, може се уклонити слој мртве траве, маховине и других органских остатака који спречавају ваздух и воду да лакше стигну до земље.

Важна је и аерација, посебно ако је тло послије дугог сушног периода постало тврдо и збијено. Прављење ситних отвора у земљи омогућава води и ваздуху да лакше дођу до коријена. Посебну пажњу обратите на дијелове травњака преко којих се често хода, јер се ту земља најбрже сабија.

Немојте одмах сипати ђубриво

Послије великих врућина лако је помислити да ће добра доза ђубрива “вратити биљку у живот”, али стручњаци упозоравају да то може бити погрешан тренутак.

Биљка оштећена топлотом енергију првенствено троши на преживљавање и опоравак. Ако је прерано подстакнемо ђубривом на стварање нових листова и изданака, тражимо од ње више него што тренутно може да поднесе.

Бијела сланина

Сланина сапуњара - лијек за плућа или мит

Прво се посветите земљишту и правилном заливању, а са прихраном сачекајте знакове новог раста. Другачије је са биљкама које су и даље здраве, активно расту и цвјетају – њима хранљиве материје могу и даље бити потребне.

Провјерите земљу око биљака

Дуга суша не утиче само на оно што видимо изнад земље. Тло може постати толико тврдо и збијено да вода приликом заливања једноставно склизне преко површине умјесто да продре до коријена.

Ако приметите да се то догађа, ручном баштенском виљушком пажљиво растресите горњи слој земље око биљака. Додавање компоста може побољшати структуру тла и помоћи му да дуже задржава влагу.

Празна мјеста која су остала иза биљака које нису преживјеле љето не морате одмах попуњавати истим врстама. Крај љета је добар тренутак да размишљате о биљкама које цвјетају током јесени и могу вратити боју у башту током наредних мјесеци.

илу-хороскоп-01072026

Дневни хороскоп за 29. август: Шта нам звијезде данас поручују?

Посебно обратите пажњу на биљке у саксијама

Биљке у саксијама много брже остају без воде од оних посађених директно у земљу, па посљедице врелог љета код њих могу бити израженије.

Уклоните биљке које су заиста завршиле свој животни циклус, по потреби освјежите исцрпљени супстрат и проверите да ли су отвори за одвод воде на дну саксије проходни.

Када заливате, радите то полако како би вода стигла кроз читав супстрат, али немојте остављати саксије да дуго стоје у води. Биљке које посебно тешко подносе директно сунце можете преместити на мјесто које је током најтоплијег дијела дана у хладу или бар делимично заклоњено.

Запамтите шта овог љета није функционисало

Башта после врелог љета заправо вам показује где су њене слабе тачке. Обратите пажњу на делове травњака који су први пожутјели, мјеста на којима се земља најбрже сушила и биљке које су тешко подносиле врућину чак и када сте их редовно заливали.

Аутобус усмртио медвједа код Турбета

Откривено шта се тачно десило са медвједом страдалим на путу у БиХ

Јесен је добро вријеме за побољшавање земљишта, обнову травњака и планирање садње за сљедећу годину. Додавање слоја компоста може повећати количину органске материје у земљи и помоћи јој да боље задржава влагу.

На мјестима која су током лета посебно врела и сунчана можете постепено уводити врсте прилагођеније топлим и сувим условима. Медитеранске биљке и врсте са сребрнастим или сивозеленим лишћем често боље подносе такве позиције. Није потребно мијењати цијелу башту – довољно је да из године у годину прилагођавате најпроблематичније дијелове, преноси Она.рс.

Најважније је да башту која крајем августа изгледа уморно не прогласите изгубљеном. Уз мало стрпљења, правилно заливање, обнову земљишта и пажљиво уклањање онога што заиста није преживјело, велики дио биљака може да се опорави током јесени и у много бољем стању дочека зиму.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: