Свијету пријети нова опасност из Црног мора

Милиони тона житарица могли би да остану заробљени у Украјини, док Кијев покушава да пронађе алтернативне путеве преко Европске уније.

Међутим, ни тамо нема лаког излаза: Пољска, Мађарска и Словачка страхују од новог прилива јефтиног украјинског жита, а низак водостај Дунава додатно компликује транспорт преко Румуније.

Посљедице више нису само украјински проблем. Ако се блокада настави, упозоравају украјински званичници, свијет би могао поново да се суочи са снажним растом цијена хране, сличним ономе који је услиједио након почетка рата 2022. године.

Свијет

Нови снажан земљотрес у Индонезији: Расте број жртава

"Ако овако настави, поново ћемо имати глобални раст цијена од најмање 25 до 30 одсто, са свим посљедицама које смо 2022. видели када је ријеч о свјетској инфлацији хране", рекао је украјински министар пољопривреде Тарас Висоцки за "Политико".

Русија "лови" трговачке бродове

Размјере нове поморске кризе описује "Њујорк тајмс", чији је репортер Марк Сантора крајем јула код Одесе присуствовао једном од напада. Док су људи шетали обалом, у даљини је пловио теретни брод. Дрон се изненада спустио са неба и ударио у пловило, након чега се изнад мора подигао густ дим, преноси "Нова".

Према наводима листа, руска кампања против теретних бродова готово је потпуно зауставила саобраћај према Одеси и из ње. Ријеч је о најважнијој украјинској вези са свјетским тржиштем.

Украјински званичници тврде да су руске снаге само током јуна и јула напале најмање 50 теретних бродова и да је погинуло више од 30 цивила.

Свијет

У Грчкој црвено упозорење због опасности од ширења шумских пожара

"Русија лови те бродове. То је професионални лов на цивилна пловила", рекао је за "Њујорк тајмс" Дмитро Баринов, предсједник Украјинског удружења лука.

Нова кампања представља наставак вишегодишње борбе за контролу Црног и Азовског мора. Савремени дронови и ракете омогућили су нападе са велике удаљености, док су велики и спори трговачки бродови постали изузетно рањиве мете.

Међутим, поморски рат није једностран. Лист наводи да Украјина систематски напада танкере и теретне бродове повезане са Русијом. Москва је појачала поморску кампању након украјинских удара на руску флоту ријечно-морских танкера у Азовском мору, као и на бродове који превозе руску робу.

Украјина је у сриједу извела и велики напад на руску луку Новоросијск. Према ријечима Володимира Зеленског, коришћени су млазни дронови, ракете и беспилотна поморска средства, а погођени су положаји противваздушне одбране, пристаништа и лучка инфраструктура.

Руски званичници саопштили су да су погинуле три особе, међу њима и осмогодишње дијете, док је око 60 стамбених објеката оштећено.

Брод који је постао симбол нове блокаде

Један напад посебно показује зашто посаде сада одбијају да плове према украјинским лукама.

Свијет

Руси објавили списак мета

Теретни брод Голден Лео у јулу је укрцао жито у луци Чорноморск, у близини Одесе. Други официр на броду, 28-годишњи Блесон Себастијан из индијског Ченаја, испричао је за "Њујорк тајмс" да је претходних осам мјесеци више пута долазио у Украјину, али да никада није видио такав интензитет напада.

Опасност је била очигледна још док су били у луци. Дроновима је погођен сусједни брод, при чему су погинули један официр и припадник обезбјеђења. Посада Голден Леа због тога је спавала у челичним бункерима.

Брод је 19. јула, потпуно натоварен житом, кренуо на море.

Око 16.30 огласила се ваздушна узбуна. Украјински лучки пилот Володимир Михајлов упозорио је посаду да напусти командни мост јер руски дронови често гађају управо навигациони дио брода.

Док су Себастијан и Михајлов силазили низ степенице, пројектил је погодио труп.

"Падала је ватра", рекао је Себастијан за "Њујорк тајмс".

Помислио је: "То је то. Крај".

Експлозија је одбацила Михајлова на Себастијана. Украјински пилот преминуо му је на рукама. Себастијан је потом пронашао тешко опеченог капетана и онесвијешћеног боцмана, док је дим куљао из машинског простора.

Преживјели су успјели да побјегну малим чамцем.

Занимљивости

Ова два знака ће на јесен добити прилику да остваре своје снове

Док су се удаљавали, Голден Лео је, према Себастијановим речима, горио "као пећ".

У нападу је погинуло девет чланова посаде и Михајлов. Брод је потонуо недјељу дана касније.

Бродови више не долазе у Одесу

Страх који је изазвао напад имао је готово тренутне економске посљедице.

"Политико" наводи да од краја јула ниједан брод за превоз житарица није упловио у луке у околини Одесе, иако оне формално нису затворене. Проблем више није само физичка могућност проласка, већ чињеница да бродарске компаније и посаде не желе да прихвате ризик.

"Бродовласници и посаде једноставно се плаше. Уопште нису спремни да шаљу бродове", рекао је Висоцки за "Политико".

"Није ствар у томе да је немогуће проћи. Они једноставно нису спремни на то", додао је.

Посљедице су огромне јер Украјина у нормалним околностима више од 90 одсто пољопривредног извоза шаље морским путем, наводи "Политико".

Хроника

Детаљи трагедије у Српској: Погинуо познати аутомобилиста

Током првих девет дана августа извезено је само 463.000 тона житарица, што је приближно трећина уобичајеног темпа.

Проблем постаје још озбиљнији због приближавања нове жетве. Уколико се извоз не обнови, до новембра би могло да понестане простора за складиштење нових количина жита.

Милиони тона могли би да остану заробљени

Према "Њујорк тајмсу", три луке у области Одесе стварају око 60 одсто укупног мјесечног извозног прихода Украјине, који износи око 3,5 милијарди долара.

Ако бродови не буду долазили, милиони тона житарица могли би да остану у силосима.

Украјински пољопривредни савјет упозорио је на могући талас банкрота и затражио хитне кредите и државне гаранције.

Кијев је од Европске комисије затражио и 220 милиона евра хитне помоћи, пише "Политико". Идеја је да се бесповратним средствима субвенционишу банкарски кредити како би мала и средња пољопривредна газдинства могла да задрже жито док се поморски извоз не обнови, умјесто да буду приморана да га продају уз велике губитке.

Здравље

Епидемија еболе расте најбрже до сада: Вирус односи један људски живот сваких 30 минута

Европска комисија потврдила је да је захтјев добила, али није саопштила да ли ће новац бити одобрен.

Финансијска помоћ, међутим, само купује вријеме.

Жито на крају мора некуда да оде.

Алтернатива је Европа, али ту настаје нови проблем

Кијев зато преговара са Румунијом, Пољском, Мађарском, Словачком и Молдавијом о повећању извоза копненим путевима.

Али камиони и жељезница не могу једноставно да замијене бродове.

Према подацима које је Висоцки изнео за "Политико", транспорт жељезницом и друмским путем повећава трошкове за 50 до 70 долара по тони.

Када су цијене житарица након почетка рата 2022. нагло порасле, извозници су још могли да поднесу такав додатни трошак. Са садашњим ценама рачуница више не постоји.

"Није исплативо", рекао је Висоцки.

Ни Румунија, која представља једну од најважнијих алтернативних рута, не може лако да ријеши проблем. Низак водостај Дунава ограничава количину терета која може да стигне до црноморске луке Констанца.

Украјина се тако нашла између руских пројектила на Црном мору, суше на Дунаву и политичког отпора у дијелу Европске уније.

Пољска страхује од украјинског жита

Највећи политички проблем могао би поново да настане у Пољској.

Република Српска

Стевандић: Споменко Гостић је завјет чисте душе Српске

Претходни талас украјинског пољопривредног извоза преко источне Европе изазвао је масовне протесте пољопривредника, нарочито у Пољској. Фармери су тврдили да је јефтино украјинско жито, које је требало само да прође кроз земљу, завршавало на домаћем тржишту и обарало њихове цијене.

Пољска је 2023. забранила увоз украјинског жита, а сличне мјере увеле су Мађарска и Словачка.

Сада Кијев поново тражи транзитне коридоре, али Варшава покушава да увјери сопствене пољопривреднике да украјинска роба неће завршити на пољском тржишту.

"Чинимо све да ембарго остане", рекао је пољски министар пољопривреде Стефан Крајевски за "Радио ЗЕТ", преноси "Политико".

Пољско Министарство спољних послова наводи да се разговори са Украјином односе искључиво на транспорт жита према трећим државама, а не на његову продају у Пољској.

Украјински министар Висоцки такође тврди да Кијев не тражи шири приступ европском тржишту. Квота ЕУ тренутно ограничава продају украјинске пшенице Унији на 1,3 милиона тона годишње, због чега је, према његовим ријечима, понављање ранијег великог прилива практично немогуће.

Фармери не вјерују обећањима

Проблем је што дио пољских пољопривредника више не вјерује ни Варшави ни Кијеву.

Густав Јендрејек, председник Пољопривредне коморе Лублина и један од организатора ранијих блокада границе, тврди да су се и раније дешавале злоупотребе.

Србија

Дјечак (13) задобио повреде опасне по живот приликом пада са коња

Према његовим тврдњама које преноси "Политико", поједине пошиљке електронски су евидентиране као да су испоручене у друге државе, док је само жито остајало у Пољској.

"Документи путују у Литванију, Чешку или Словачку — а жито остаје у Пољској", рекао је Јендрејек.

Пољске власти одбацују такве оптужбе.

На питање да ли вјерује обећањима да би нови украјински терет само прошао кроз Пољску, Јендрејек је одговорио кратко:

"Апсолутно не вјерујем".

Повратак кризе из 2022.

Садашња ситуација подсећа на прве мјесеце рата, када је руска блокада украјинских лука изазвала поремећаје на свјетском тржишту хране.

Према "Њујорк тајмсу", тадашњи прекид извоза допринио је расту глобалних цијена и довео око 70 милиона људи у повећан ризик од акутне несигурности хране.

У јулу 2022. Уједињене нације и Турска посредовали су у склапању Црноморске иницијативе за жито, захваљујући којој је извоз поново покренут. Споразум се распао годину дана касније, али је Украјина у међувремену успјела да потисне руске ратне бродове из сјеверозападног дијела Црног мора и одржава сопствени поморски коридор.

Сада је тај коридор поново под огромним притиском.

Друштво

Огласили се из Службе хитне медицинске помоћи Бањалука: Ово су најчешће интервенције љети

Елизабет Бро, стручњак за поморске пријетње из Атлантског савјета, рекла је за "Њујорк тајмс" да Русија води систематску кампању против трговачких бродова који превозе пољопривредну и другу невојну робу из украјинских лука и према њима. Према њеној оцјени, такви напади крше међународне споразуме, укључујући Конвенцију УН о праву мора.

Истовремено, украјински напади на руске танкере додатно повећавају ризик од спирале одмазде на Црном мору.

Црно море постаје дио много већег проблема

Рат за украјинско жито зато је само дио шире кризе слободе пловидбе.

"Њујорк тајмс" указује да дронови, противбродске ракете и мине све чешће омогућавају државама и недржавним актерима да угрожавају трговачке путеве од Црног мора до Црвеног мора и Ормуског мореуза.

Глобална економија почива на претпоставци да огромни трговачки бродови могу релативно безбједно да пролазе међународним поморским рутама. Ратови посљедњих година ту претпоставку све озбиљније доводе у питање.

У случају Украјине посљедице могу бити посебно тешке. Земља мора да извезе огромне количине жита, фармерима је потребан новац за наставак производње, а силоси морају бити ослобођени прије него што нова жетва попуни складишта.

Европа може да понуди алтернативне коридоре, али њихова цијена је висока, капацитет ограничен, а политички ризик огроман.

Руски напади тако су створили ланац проблема који се протеже много даље од Одесе: бродови не долазе, жито остаје у Украјини, европски фармери страхују од конкуренције, а земље које зависе од увоза хране суочавају се са могућношћу нових поскупљења.

Савјети

Свештеник савјетује вјернике: Шта урадити ако се омрсите током Госпојинског поста?

За морнаре који пролазе тим рутама, међутим, велика геополитика своди се на много једноставнију одлуку.

Блесон Себастијан преживио је напад на Голден Лео са опекотинама првог степена. Након смрти десет људи са којима је пловио, рекао је за "Њујорк тајмс" да више не жели да се враћа на море.

"Новац не вриједи више од живота", рекао је.